TAKTILNI SISTEM – Čulo dodira

Osetiti sebe i druge

Koža predstavlja omotač koji nas odvaja od naše okoline i istovremeno omogućava kontakt sa njom. Preko kože se upoznajemo sa svetom, ona je prvi čulni organ koji uspostavlja svoju funkciju. To je zato što bez nje ne bi smo mogli da preživimo, bez osećaja na koži ne bi smo znali gde su granice našeg tela.

Materica je okruženje koje omogućava dodire, kako se majka kreće fetus pasivno dolazi u kontakt sa zidom materice, pupčanom vrpcom, posteljicom. U 8 nedelji trudnoće fetus reaguje kada nešto dodirne njegove usne, a već u 14 nedelji osim na leđima i temenu oseća dodire po čitavom telu. Osetljivost se prvo razvija na usnama, licu i genitalijama, mestima koja su i kasnije najosetljivija na dodir.

Pored pasivnih dodira primećeno je na ultrazvučnim pregledima da fetus i sam traži kontakte sa okolinom tako što se igra pupčanom vrpcom ili koristi posteljicu kao jastuk za naslanjanje glave. Takođe dodiruje sebe, sisa palac na ruci ili nozi. Blizanci se tokom trudnoće stalno dodiruju. Neki roditelji su primetili da kada stave ruku na stomak, osete da beba odgovara ili sama inicira kontakt. U poslednjim mesecima trudnoće zbog smanjenog prostora kontakti dodirom su sve jači na sve većoj površini tela. a najintezivniji su tokom porođaja.

Koža kao najveći čulni organ neprestano prenosi informacije iz okruženja, senzibiliše telo i razvija sposobnost čulnih doživljaja. Još u stomaku beba procenjuje kvalitet senzacja koje prima putem dodira i u početku ih kvalifikuje  kao „prijatne“ i „neprijatne“. Buduće majke svedoče o tome da kada je to god moguće bebe u stomaku pokušavaju da proizvedu situacije koje su im prijatne i izbegnu one koje to nisu. Prenatalni kontakti putem dodira detetu omogućavaju prva iskustva sa površnom vlastitog tela što može da bude početak samopercepcije, jedne od najvažnijih psihičkih sposobnosti čoveka.

Čulni doživljaji, ono što fizički osećamo utiče na psihičko stanje, u tesnoj su vezi i međusobno se nadograđuju. Putem dodira na koži mozak dobija informacije i tako izgrađuje „geografsku“ kartu površine tela. Telesni kontakt prilagođen potrebama deteta sa majkom ili drugom senzibilnom osobom koja brine o njemu je važan kako za fizički tako i za emocionalan razvoj. Toplina, sigurnost i zaštita koju dobija telesnim kontaktom obezbeđuje detetu da se opusti, omogućava poimanje telesne koherentnosti i kontinuiteta. Dugoročno to je važna pretpostavka za razvoj identiteta.

Taktilni sistem ima dve važne funkcije: protekciju (zaštitu) i diskriminaciju.

Protektivna funkcija je aktivna u novorođenačkom periodu ali i kasnije tokom stresnih ili opasnih situacija. Stanje uzbuđenosti i osećaj dodira su u direktnoj vezi, ako je dete napeto/iritirano, može lagani dodir da interpretira kao pretnju/opasnost. Isto dete u stanju smirenosti taj isti dodir može da doživi kao prijatnost. U stresnim situacijama smo posebno oprezni kada su dodiri u pitanju.

Prevremeno rođene bebe zbog nezrelosti i izloženosti velikoj količini neprijatnih dodira (odvojenost od majke, brojne medicinske intervencije, često bolne), razvijaju negativan stav prema dodiru koji može da se zadrži i kasnije kada dodiri dolaze od strane njihovih roditelja. Jedan od načina prevazilaženja negativne orijentacije prema dodiru je i primena IAIM programa.

Protektivna funkcija taktilnog sistema ima veliku ulogu u razvoju povezivanja između dece i njihovih roditelja. Dodir je osnova za stvaranje pozitivne emocionalne razmene.

Taktilna diskriminativna komponenta se razvija vremenom kako dete stiče sve više iskustava sa različitim teksturama i oblicima putem dodira. O diskriminaciji se uči kroz integraciju dubokog pritiska, laganog dodira, koordinisanih kretanja i precizne lokalizacije dodira.

Diskriminativni receptori se nalaze u koži čitavog tela ali njihova najveća koncentracija je na vrhovima prstiju. Zato predmet koji ne vidimo možemo da prepoznamo ako rukama ispitamo njegovu površinu, oblik i teksturu. Diskriminativni kapacitet nam omogućava da manipulišemo predmetima i koristimo ih kao adaptivan način za prilagođavanje okruženju.

Protektivna i diskriminativna funkcija taktilnog sistema nisu potpuno odvojene. Neki od taktilnih receptora mogu da imaju obe funkcije pa kod neke dece lagani dodir može da dovede do protektivne reakcije (da izazove uzbuđenje). Za decu koja ovakav dodir prepoznaju kao neprijatan, protektivna funkcija predominira što može da ograniči mogućnost sticanja diskriminativnih sposobnosti i da dovede do smanjenja taktilnog istraživanja.

Direktan individualizovan senzorno-integracijski tretman pomaže detetu da stekne bolje adaptivno ponašanje kako bi se postiglo dobro podudaranje između zahteva fizičkog i socijalnog okruženja i detetovih mogućnosti.

Snežana Milanović, dipl fizioterapeut

SI Baby terapeut, Marte Meo terapeut