STRES – intrauterino

Ako bi roditelji pitali bebu tokom prve polovine trudnoće šta bi najviše volela da urade za nju, odgovor bi najverovatnije bio: da je ostave na miru.

Tri nedelje nakon začeća pa sve do sredine trudnoće u svakoj minuti nastaje 500 000 nervnih ćelija, što je više od 8 000 u secundi. Za ovaj neverovatan proces bebi je potrebano što manje ometanja spolja.

Istraživači evolucione biologije veruju da je to razlog postojanja jutarnje mučnine kod trudnica. Žene uglavnom ujutru a neke i tokom čitavog dana  ne mogu da jedu ili jedu jednoličnu hranu što ih dovodi u stanje iscrpljenosti zbog koje ne mogu da se prepuste fizičkoj aktivnosti koja bi mogla da naškodi njihovoj bebi.

Uzbuđenje majke u izvesnoj meri povoljno deluje na plod u njenoj utrobi, remeti njegov osećaj svemoći da je sa svetom koji ga okružuje jedno i čini ga svesnim sopstvene odvojenosti i individualnosti. Prisiljava nerođeno dete da traži rešenje za situacije koje mu ne pričinjavaju zadovoljstvo, primorava ga da nešto preduzme.

Na ovaj način dete razvija odbrambene strategije za izbegavanje neželjenih situacija, već tada počinje da izgrađuje odbrambene mehanizme koji mu pomažu da potčini svoju okolinu, a ovaj najpre difuzno nelagodan osećaj vremenom postaje sve specifičniji. I to je pozitivna strana stresa, sa distresom je nešto drugačije.

Kako stres majke utiče na bebu u stomaku?

Dugotrajne, hronično stresogene situacije su opasne majku i bebu. One su prvenstveno izazvane prenadraženošću, nervozom, preopterećenošću i faktorima okoline. Psihički i telesni stres kome je majka izložena prenosi se ukoliko dugo traje i na plod. Što je očigledno jer se pojave kao što su strah i stres mogu uočiti pre svega preko lučenja hormona.

Unutrašnja napetost majke opterećuje njeno srce i krvotok, opažanje čulima, zamara muskulaturu i hormonalni sistem, praktično pogađa skoro sve telesne funkcije majke.

Placenta za koju se smatra da štiti dete od štetnih uticaja okoline, samo je u određenoj meri u stanju da ispuni svoju funkciju kod majki sa raznim smetnjama. Hormoni stresa žene utiču na još nerođenu bebu tako što skliznu kroz placentu i dospeju u bebin mozak, kao krstareće rakete programirane da pogode dve mete.

Prva je bebin limbički sistem, deo mozga koji je zadužen za kontrolu osećanja i funkcionisanje pamćenja. U prisustvu velike količine hormona stresa ovo područje mozga se sporije razvija što se dovodi u vezu sa oštećenjem kognitivnih funkcija.

Druga meta je kočioni sistem koji treba da stavi pod kontrolu nivoe glukokortikoida (jedan od njih je i kortizol), koji dovode do ubrzanog rada srca, nagona za pražljenjem bešike i creva i koji se iskljčuje nakon što stres prođe.

Visok nivo stresnih hormona kod majke može da oteža bebi isključivanje sopstvenog sistema odgovora na stres. Kasnije dete može da ima teškoće sa kontrolom stresa kad god ga preplave glukokortikolidi i tako oni postaju sastavni deo njegovog života.

Dete ženskog pola kao odrasla osoba preneće ovaj visok nivo toksičnih materija na svoju bebu tokom trudnoće. Začarani krug se nastavlja jer se kod fetusa stvara još više glukokortikoida, višak stresa se prenosi, roditelji mogu da ga prenesu svojoj deci ali mogu ga dobiti i od njih.

Dete se prvenstveno preko sastava majčine krvi obaveštava o njenom emotivnom stanju. Tako poremećaji sna, prolivi i mučnina kod majke idu zajedno sa smetnjama koje ima odojče kada se rodi. Osećaji kao što su strah ili bes povezani su sa telesno-hormonalnim reakcijama koje fetus uči da dešifruje. Osnovno stanje u kome se majka nalazi, izraženo preko razmene materija i hormona ima bitan uticaj na kasniji život deteta.

Ozbiljan ili hroničan stres tokom trudnoće može da utiče na:

• Temperament beba, postaju razdražljive, teže ih je smiriti i utešiti
• Kognitivni razvoj
• Razvoj motoričkih veština, pažnju i koncentraciju
• Utiče na sistem odgovoran za kontrolu stresa
• Utiče na razvoj mozga

Umeren, uobičajen stres tokom trudnoće kome je največi broj žena izložen je dobar za bebe u stomaku. Kako stres podstiče na kretanje, smatra se da to povoljno utiče na detetovo okruženje.

Kako povratiti kontrolu  / smanjiti stres u trudnoći?

Pored brojnih tehnika za ublažavanje stresa i promene okruženja, boravka u okruženju u kome je stres sveden na mnimum, najefikasnija dokazana tehnika koja povoljno utiče na trudnoću i sam porođaj je fizičko vežbanje.

Snežana Milanović, dipl fizioterapeut

SI Baby terapeut, Marte Meo terapeut