Senzorna integracija i TRUDNOĆA

Pri normalnom funkcionisanju organizma majke i fetusa, već u trećem mesecu intrauterino se javlja kod deteta osećaj “zadovoljstva” i “nezadovoljstva”, s tim što osećaj zadovoljstva želi da ponovi a nezadovoljstvo pokušava da izbegne.

Istraživači pretpostavljaju da situacije kao što su glad ili žeđ do kojih dolazi zbog rasta i razvoja i koje doživljava kao neprijatnost, pokušava da reši pijenjem plodove vode i tako postiže osećaj “zadovoljstva”. To znači da se fetus ne razvija samo prema zakonitostima  svog genetskog koda, već je od samog početka u interakciji sa svojom okolinom koju aktivno menja dok se i on sam menja tražeći unutrašnju ravnotežu.

Već u trećoj nedelji trudnoće se formira mozak i razvija nervni sistem. Mozak je genetski osmišljen kako bi se pripremio za normalan, zdrav razvoj. Neuronauka je ustanovila da ljudski mozak nije programiran samo biološkim nasleđem, već da su njegove mreže oblikovane onim što se dešava nakon dolaska deteta na svet, pa čak i dok je još u materici. Iako ne možemo da promenimo svoje gene, možemo namerno da oblikujemo svoje načine interakcije koji utiču na to kako se ti geni izražavaju (njihova epigenetska regulacija) i kako se naša deca razvijaju.

Stanja svesti koja se mogu posmatrati kod novorođenčeta, na primer smirenost, uzbuđenje, spavanje, REM spavanje mogu da se opaze i kod fetusa. Izgleda da se ova stanja javljaju periodično  kao ciklusi aktivnosti.

Ponašanje novorođenčeta biće oblikovano već tokom 9 meseci u materici. Prenatalna psihologija se bavi uticajem trudnoće na osobine deteta i ponašanje nakon rođenja. Poznato je da stres, briga, razne vrste problema imaju uticaj i da zato treba obezbediti optimalne prenatalne uslove za razvoj deteta.

U situacijama kada je majka izložena nekom stesu, fizičkom ili psihičkom primećen je porast aktivnosti fetusa kao znak protesta. Zauzimanjem određenog položaja u materici, fetus pokazuje da li se nalazi trenutno u “prijatnom” ili “neprijatnom” stanju.

Takođe je utvrđeno očigledno postojanje cirkardijalnog ritma pokreta fetusa (1977). Nije otkriveno da je ova periodičnost u aktivnosti fetusa u korelaciji sa gestacijskom starošću, niti sa polom fetusa, težnom na rođenju ili procenom ponašanja novorođenčeta kao što je Apgar skor. Pre bi se moglo reći da je ona povezana sa intrinzičkim fiziološkim svojstvima fetusa i da je pod uticajem aktivnosti majke.

Fetus može početi da se „prilagođava“ na majčin ciklus odmor-aktivnost recipročnim ciklusom aktivnosti i neaktivnosti. Kada je ona aktivna, on će biti miran, kada je ona mirna, on će početi da se „penje“ po zidovima materice. Smatra se da pokrete fetusa stimuliše mlečna kiselina koja nastaje usled mišićne aktivnosti i dostiže maksimalne vrednosti kada se majka odmara posle aktivnosti.

Predvidivost i prilagođavanje fetusa na ritmove majke postaje za nju dodatni dokaz da on postoji kao osoba koja može da se „prilagodi njoj“ i pritiscima njenog života.

Kada se od žena traži da prate cikluse odmora i aktivnosti fetusa, majke mogu da naprave vrlo tačna predviđanja posle 2-3 dana, takvi pravilni, organizovani ciklusi dominiraju ponašanjem fetusa. Razlike u stanjima aktivnosti fetusa za majku postaju sve očiglednije.

U poslednjem tromesečju trudnice mogu da kažu kada njihova beba:

Duboko spava tiha je i izrazito neprijemčiva na spoljne stimulanse, sa u najboljem slučaju povremenim, iznenadnim pokretima ruku i nogu.

Kada je u stanju lakog sna tiha je, ali sa eksplozijama pokreta ekstremiteta koji se ponavljaju, štuca i povremeno sporo se odupire rukama, nogama, trupom.

Kada je aktivno budna – „penje se“ po zidu materice, uz eksplozije odupirućih, živahnih pokreta

Kada je budna ali mirna očigledno čeka i posmatra spoljne stimulanse uz finije, usmerenije pokrete, često kao odgovor na spoljne događaje

Znaci koji in utero primaju od majke oblikuju njihove odgovore i pripremaju ih na to da posle porođaja budu prijemčive za ritmove i signale svoje majke.

Žena tokom trudnoće komunicira sa svojom bebom na tri načina:

Fiziološka komunikacija biohemijske I fizikalne procese – kada je majka preplavljena strahom u njenoj krvi raste nivo adrenalina što se putem krvi prenosi na fetus I on na taj način “uči strah”. Reakcije deteta su jako brze i majka ne može da sakrije svoja osećanja straha ili besa jer ove emocije nisu pod svesnom kontrolom.

Empatička komunikacija se najteže naučno dokazuje ali ona je verovatno u osnovi onoga što u kasnijem životu nazivamo “intuicija” ili “vančulna (ekstrasenzorna) komunikacija.

Komunikacija preko ponašanja podrazumeva pokrete deteta u stomaku  kao odgovor na ponašanje majke.

Istraživači su utvrdili da je stepen interesovanja oca za trudnoću u korelaciji je sa dužinom vremena koje posvete detetu u prvih 6 nedelja života deteta. Pokazalo se takođe da stepen zadovoljstva budućih očeva tokom trudnoće utiče na stepen uživanja majke sa detetom. Statistički muškarci sve više aktivno učestvuju u samom procesu trudnoće i porođaja i to polako postaje standard, sada se to od njih i očekuje.

Emocionalna stanja i način na koji živite svoj život kao roditelji imaju veliki uticaj na formiranje mozga deteta iako često ne možete sve da znate ili kontrolišete suptilne nesvesne uticaje. Dobra vest je da se velike promene u neuronskim mrežama mogu dogoditi i kasnije kod vašeg deteta ukoliko stvorite uslove neophodne za njegov pozitivan razvoj.

Snežana Milanović, dipl fizioterapeut

SI Baby terapeut, Marte Meo terapeut