RESPONZIVNO RODITELJSTVO

Ne morate da budete sjajni roditelji, dovoljno je da budete responzivni

RESPONZIVAN  – koji daje odgovor, koji odgovara na nešto

Period trudnoće i prvi meseci sa bebom pružaju roditeljima jedinstvenu priliku da se promene i razvijaju

Bebe su kompetentne odmah nakon rođenja, ne samo da su svesne svog novog okruženja već pokazuju i spremnost da se sa njim susretnu.

Jedna od prvih obaveza roditelja jeste da nauče da prepoznaju i predvide stanja svesti svoje bebe kako bi znali da li je ona spremna – za hranjenje, spavanje ili interakciju.

Novorođenče je opremljeno visokopredvidljivim odgovorima i na pozitivne (odgovarajuće za bebu) i na negativne ( neodgovarajuće ili opterećujeće) stimulanse iz spoljnog sveta. Ti odgovori, zauzvrat, oblikuju odgovore onoga ko brine o bebi  da bi uspostavio sistem uzajamnog feedbecka koji odgovara bebi.

Prvi sati po rođenju kao i drugi periodi u kojima su promene brze, mogu se posmatrati kao „ključne faze“.

To su periodi u kojima kod odojčeta i roditelja postoji visok nivo energije da se prihvate znaci koje oni jedno drugom šalju, kao i za uzajamno prilagođavanje. Kod beba rođenih u terminu to se dešava u prvih 7 do 10 dana. Pažljivom posmatranjem kod nekih beba se mogu uočiti znaci, kao što su hipersenzitivni odgovori u ponašanju ili problem u organizaciji stanja, koji ukazuju na to da je potrebna posebna pažnja i briga o detetu.

Posao roditelja je da nauče kako da snize sopstveni input da ne bi ugrozili finu ravnotežu kod bebe i kako da usaglase sopstveno ponašanje sa specifičnim individualnim pragovima osetljivosti bebe.

Ovo je PRVI KORAK u učenju načina na koji treba negovati bebu. U interakciji nije važno samo ono što partneri rade, već i kako to rade – jer kvalitet ljudskih interakcija može da budu važniji od toga šta se dešava.

Saznanja koja danas imamo utiču na način bavljenja decom

Od rođenja dete traži saradničku komunikaciju kako bi napredovalo. Kada se beba nasmeši i ispušta nežne zvuke, brižni roditelji reaguju tako da se isto nasmeše detetu i oponašaju neke od zvukova, a onda stanu i čekaju da dete ponovo odgovori.

Poruka koju dete šalje nije uvek očigledna i roditelj mora da „dekodira“ tu poruku da bi je razumeo. Čak i ako ne možete odmah da pronađete smisao u dečijim porukama, budite strpljivi, jer deca samo pokušavaju da zadovolje svoje potrebe na najbolji mogući način u tom trenutku.

Kada se govori o uticaju roditelja na dete i njegov razvoj, savremeni stavovi odbacuju postojanje jednosmernog uticaja roditelja na dete već se posmatra važnost međusobnog uticaja u kontekstu šireg socijalnog okruženja. Jer kao što roditelji utiču na dete tako i dete utiče na roditelje, odnosno povratno reaguju na karakteristike i ponašanje koje dete ispoljava. Samo rođenje deteta kao i njegov temperament u velikoj meri će promeniti već postojeći odnos partnera i uvešće ih u potpuno nove uloge roditelja.

Ponašanje roditelja nije ustaljen, čvrsto oblikovan način ponašanja što bi podrazumevala teorija o materinskom instiktu. Postupci koje izvode roditelji nakon rođenja deteta su promenjivi, određeni su nekim biološkim faktorima ali na njih utiču i očekivanja kao i određene društvene norme.

U prvih 6 meseci dok dete još uvek ne oseća da je individua, majka ima velik uticaj i mogućnost da mu pomogne u samoregulaciji, sposobnosti upravljanja sobom. Izražajnom mimikom lica aktivira miror neurone u bebinom mozgu, melodičnim govorom, glasom viših frekvencija pobuđuje bebu dok je na potpuno drugačiji način smiruje. Vodi računa o udaljenosti, nalazi se na dIjaloškoj distanci sa koje beba može najjasnije da je vidi, čuje i da može da je dodirne. Nežnim dodirivanjem kože i kontaktom oči u oči aktivira lučenje oksitocina dok joj čvrstim zagrljajem daje proprioceptivnu stimulaciju. Putem senzornih informacija šalje bebi poruku – nalaziš se u mojim sigurnim rukama. 

Pomaganjem bebi da se smiri, beba uči da sama upravlja sopstvenim ponašanjem dok majka već tada radi na koncentraciji i budnosti deteta. Ako je iz bilo kog razloga ovaj odnos majka-dete narušen, dolazi do disfunkcije, majka će biti ili previše uključena ili isključena

Osetljivost majke (Maternal sensitivity)

Danas se zna da je u odnosu majka-dete bitna sposobnost da se prepoznaju i PRAVILNO TUMAČE detetovi signali i da se odmah reaguje na njih. Smatra da je to sposobnost da se stvari vide IZ UGLA DETETA .

Responzivne majke su spremne da prime signale, da ih pravilno interpretiraju i reaguju na njih bez većih odlaganja. Kada ne mogu da odgovore iz nekog razloga, daju do znanja bebi da su primile signal, da su razumele šta joj je potrebno i nude odgovarajću zamenu.

Nekada nije problem u registrovanju signala već u njihovom tumačenju. Neke majke signale deteta tumače kroz svoje potrebe ili odbrane, ili ne žele da se odreknu svoje slobode, konfora, ne žele da podrede svoje navike ritmu detetovih aktivnosti. Majke koje imaju potrebu da sve drže pod kontrolom to primenjuju i na svojim bebama, nameću svoj ritam koji nije u skladu sa detetovim potrebama.

Način kako se komunicirate sa detetom i empatičko odgovaranje na njegove potrebe predstavljaju važan deo roditeljstva. Suštinski je važna roditeljska prisutnost – osetljivo stanje u kome prihvatamo signale drugih I unosimo saosećajnost i ljubaznost u svoje interakcije. Istraživanja sprovedena u mnogim kulturama govore da je zajednički element zdrave povezanosti sposobnost roditelja i deteta da uzajamno primaju i daju signale.

Svako dete se rađa sa kapacitetima određenog oblika socijalnog ponašanja kojim traži brigu od majke i zauzvrat dobija negu i zaštitu, a tako i model ponašanja sa drugim ljudima. Interakcijom ova dva sistema, detetovog koji poziva i majčinog koji odgovara razvija se attachment – afektivna vezanost. Ukoliko majka ne odgovori na detetove signale brigom, ako je njena responzivnost slaba, afektivna veza će se slabo razviti.

Ponašanja deteta uključuju signale koji imaju dve funkcije:

–              Da dovedu majku u blizinu deteta (plač, osmeh, dozivanje)

–              Da dovedu dete u blizinu majke (sisanje, privijanje, praćenje)

RESPONZIVNOST MAJKE za signale deteta je ključna za kvalitet attachmenta – afektivne vezanosti kao razvojnog procesa. Za razliku od majki koje su osetljive, neosetljive skoro uvek same započinju interakciju sa detetom, intervenišu onako kako one žele u skladu sa svojim raspoloženjem ne obraćajući pažnju na detetove potrebe. Ove majke ili menju smisao detetovih poruka, interpretiraju ih na svoj način u skladu sa svojim željama ili uopšte ne reaguju na poruke.

Individualne razlike – Bebe su od samog rođenja veoma različite što se vidi kada posmatramo njihove reakcije na različite senzorne nadražaje (na zvuk, lica roditelja, dodire, ljuljanje).

Senzorna stimulacija tokom kritičnog perioda ubrzo nakon rođenja od suštinskog je značaja za uspostavljanje mreža u mozgu koje „preslikavaju“ senzacije i omogućavaju razvoj normalnog ponašanja. Nalazi novijih istraživanja sugerišu da je moguće da postoji rani kritični prozor za razvoj interneurona kod ljudskih beba radi uspostavljanja zdravih senzornih odgovora u odraslom dobu.

Obrada podražaja omogućava bebi da reguliše svoje ponašanje. Određeni znaci ukazuju na to da kod bebe postoje teškoće u obradi podražaja. Tada primenjujemo različite strategije koje su razvijene kako bi se bebi pomoglo u registraciji podražaja i njihovoj preradi.

Senzorna integracija je prirodan, dinamičan, neurološki proces kojim mozak obrađuje čulne nadražaje koji dolaze iz okoline i omogućava ljudima da  se adekvatno ponašaju u svom okruženju.

Svako dete ima jedinstven obrazac kojim prima i odgovara na informacije iz čula, a koje su u vezi sa negovim okruženjem i vlastitim telom – individualan profil senzornih preferencija i tolerancija. Sve to utiče i na interakciju roditelja i deteta i u velikoj meri određuje postupke roditelja.

Roditelji brzo nauče da imaju bebu koja se lako uznemiri i počne da plače. Drugi vide da je njihovo dete mirno i zadovoljno bez obzira šta oni rade. Prvi će ubrzo biti obeshrabreni i postaće nestrpljivi dok će roditelji mirne bebe lako ostvariti odnos sa njom.Tokom prva četiri meseca od rođenja ponašanje bebe je od kritičnog značaja za majčin doživljaj sebe kao uspešnog negujućeg roditelja.

Stenli Grinspen ih naziva „obrascima reaktivnosti“. Da li će ove osobine postati talenti ili problemi zavisi, od toga kako se neguje priroda deteta (The Growth of the Mind: And the Endangered Origins of Intelligence). Okruženje u kojem se deca odgajaju predstavlja ključnu razliku.

Okruženje ima daleko veći uticaj na strukture i mreže ljudskog mozga nego što smo to mogli znati pre svega deset godina. Ono je ono što oblikuje nasleđeni genetski materijal. Verujem da predstavlja presudni faktor u određivanju toga da li će se oštećenja karakteristična za ADD pojaviti kod deteta ili ne.

Rano prepoznavanje teškoća pomaže roditeljima da sagledaju problem iz pravog ugla i time pomognu detetu da razvije svoje procese senzorne integracije na optimalan način.

Podrška i savetovanje roditelja u prepoznavanju detetovog jedinstvenog obrasca senzornih preferencija i tolerancija je neophodna kako bi interakcija bila što uspešnija.

Snežana Milanović, dipl fizioterapeut,

SI Baby terapeut, Marte Meo terapeut