RAZVOJ POKRETA – intrauterino

Čulni organi i lokomotorni sistem u prenatalnom periodu počinju da funkcionišu iako još uvek nisu razvijeni u potpunosti, pa primanje draži može da utiče na njihovo sazrevanje. To znači da samo sazrevanje utiče na način funkcionisanja organa. Još u materici i kasnije po rođenju bebe se ritaju, pomeraju i kreću naizgled bez cilja ili spoljašnje stimulacije što nazivamo „spontanim pokretima“.

Pokreti fetusa

Veliki deo senzo-motornog razvoja odvija se tokom trudnoće, pripremajući se na adaptaciju posle rođenja. Fetus je izuzetno aktivan i pre nego što trudnica oseti njegove pokrete. Istraživači smatraju da „spontani pokreti“ imaju važnu ulogu u razvoju senzomotornog sistema, odnosno uspostavljanja kontrole mišića, pokreta i koordinacije.

Već u 5 nedelji intrauterinog života fetus ima razvijen složen repertoar refleksnih aktivnosti. Neophodno je da i pre rođenja dete “vežba”, a to se odvija kroz ponavljanje pokreta u pravilnim sekvencama. Svrha ovih pokreta je pre svega pravilan razvoj kostiju, mišića i tetiva.

Prvi pokreti hvatanja javljaju se kada nastaje ruka, može se reći da je sam rast jedan vid ranog ponašanja pre rođenja i istovremeno preteča kasnijeg ponašanja.

Pokreti fetusa bili su predmet posebne pažnje zato što imaju dijagnostičku vrednost. Kao ekstremni primer, upadljivo smanjenje broja i prestanak pokreta fetusa mogu da utiču različiti činioci (alkohol, duvan, sedativi, stres majke).

U 7 nedelji na ultrazvučnom pregledu se mogu uočiti prvi, još uvek nekoordinisani pokreti, to su više trzaji koje izaziva kontrakcija određenih mišića trupa i ekstremiteta. Nervne ćelije proizvode impulse koje mišićne ćelije navode na kontrakcije, a mišićna vretena kičmenoj moždini i mozgu, putem senzornih nerava javljaju stanje istegnutosti mišića.

Tako nastaju prve veze između motoričkih i senzornih centara. Vremenom nastaju kompleksniji i koordinisaniji pokreti koji se povezuju u obrasce koji dovode do pokretanja trupa, nogu, ruku i „pokreta disanja“ putem kontrakcija dijafragme i mišića rebara.

Spontani pokreti beba su važni za razvoj koordinisanog senzomotornog sistema

Sa 13-14 nedelja prisutni su pokreti savijanja i istezanja, otvaranja i zatvaranja šake, gutanja i disanja. Mehanički stimulansi izazivaju pokrete trzanja i može se demonstrirati sposobnost fetusa da se na njih habituira.

Od 14 nedelje fetus pokazuje “pravo agresivno ponašanje”. Agresivnost se javlja samo ako samog sebe oseća kao identitet ili nešto tome slično i kada postoji ometanje iz spoljašnje sredine. Ovim počinje neka praforma socijalne interakcije.

Sa 15 nedelja fetus sisa prste (palac), što predstavlja sposobnost izvođenja gestova i mimike. U stanju je da se smeje, nabira čelo ili da pravi grimase.

Motorika nerođenom detetu omogućava da impulsima pokreta reaguje na senzorne nadražaje. Ima sposobnost da aktivno krene u potragu za senzornim stimulansima (igra se pupčanom vrpcom).

Skuplja usta ako plodova voda sadrži gorke materije. Može da zeva i da pokazuje izraz lica kao da plače. U ovome vidimo preteču neverbalne komunikacije i pre rođenja.

16 – 20 nedelja mogu se opaziti izolovani delimični pokreti prstiju, stopala, obrva.

26 – 28 nedelja zvučna stimulacija će izazvati pokrete trzanja i rotaciju torza i glave i ubrzanje otkucaja srca.

Svi ti pokreti moraju da se „uvežbaju“ i da se „nauče“ da bi se u mozgu stvorila „mentalna slika“ (reprezent) datog ekstremiteta kao i slika kontrakcije mišića koji upravljaju njime.

Proučavanjem motorike istraživači su uočili četiri tipa pokreta i njihove ciljeve:

1. Pokreti fetusa zbog promene položaja u materici vezani su za zauzimanje odgovarajućeg položaja u porođaju
2. Kretanje u vidu guranja predstavlja njegovu saradnju sa majkom u porođaju
3. Drugi tipovi kretanja vezani za sposobnost preživljavanja posle rođenja kao što je refleks sisanja koji je neophodan za samostalnu ishranu
4. Druge veštine koje pomažu da se fetus pripremi za život posle porođaja kao što je sisanje i gutanje koje vodi pravom sisanju i gutanju kod odojčeta

Majke koje su rodile više dece znaju da svako dete ima svoj specifičan obrazac kretanja dok je u materici. Fetusi se međusobno mogu veoma razlikovati. Dok snimci pokazuju da se prosečan broj dnevnih pokreta fetusa povećava sa oko 200 u 20 nedelji do maksimalnih 575 u 32 nedelji (da bi u trenutku porođaja došao na prosečnih 282, njihov broj kod pojedinih fetusa može da bude 50 do 956).

Zašto se bebe pokreću u stomaku?

Ranija istraživanja senzo-motornog razvoja bila su usredsređena na kinematička svojstva, na mišićne aktivnosti koje dovode do pokreta u zglobu ili delu tela. Studija dr Hošinori Kanazava sa univerzoteta u Tokiju, bila je usmerena na aktivnosti mišića i senzorne ulazne signale za celo telo.  

Posebni markeri za kameru za snimanje pokreta su postavljeni na glavu, udove i stomak bebe što je omogućilo da se vidi ceo obim pokreta. Kombinacijom snimanja UZ aparatom pokreta novorođenčadi sa kompjuterskim modelom mišićno-koštanog sistema omogućena je analiza interakcije mišića i čula u čitavom telu.

Istraživači su otkrili da spontani pokreti, za koje se činilo da nemaju eksplicitni zadatak ili svrhu, doprinose koordiniranom senzo-motornom razvoju.

Stotine neurona koji kontrolišu svaki mišić sinhronizovani su u fetusu kako bi stvorili snažne kontrakcije koje aktiviraju „senzore“. Bolje razumevanje razvoja senzo-motornog sistema moglo bi da dovede do ranijih dijagnoza i efikasnijih tretmana.

Kako to pomaže razvoju beba?

Rezultati istraživanja govore da bebe razvijaju sopstveni senzomotorni sistem na osnovu istraživačkog ponašanja tako što ne ponavljaju samo istu aktivnost već niz aktivnosti. Ovo otkriće daje konceptualnu vezu između spontanih pokreta i spontane neuronske aktivnosti ističe dr Kanazava. Njegov cilj je razumevanje osnovnih mehanizama ranog senzomotonog razvoja i saznanja koja će pomoći razvoju beba. Studija je objavljena u „Proceedings of the National Academy of Sciences“.

Najnoviji rezultati potvrđuju teoriju da novorođenčad i odojčad mogu da steknu veštine koordinacije kroz spontane pokrete celog tela bez određenog zadatka. To pomaže njihovom razvoju, nasumični pokreti podstiču razvoj senzomotornog sistema i veština kao što su koordinacija oko-ruka.

Razumevanje razvoja senzomotornog sitem može da pomogne u sticanju boljeg uvida u nastanak ljudskog pokreta kao i postavljanje ranijih dijagnoza razvojnih poremećaja i efikasnijih tretmana.

Tokom prenatalnog perioda najpre je važan uticaj od strane majke, a zatim spoljašnjeg okruženja. Prvo oseća telesne funkcije majke, njene postupke i ponašanje i tako indirektno doživljava i njenu okolinu. Stav partnera prema trudnoći, majci i detetu koje nosi ima uticaj i na samo dete.

Kada je majka izložena stresu, zbog straha ili preopterećenja može se zapaziti pojačana aktivnost fetusa, dete se tada rita i gura u znak protesta. Ovo upućuje na prvu komunikaciju između majke i deteta.

Snežana Milanović, dipl fizioterapeut

SI Baby terapeut, Marte Meo terapeut