RANE INTERAKCIJE – INTRAUTERINO

Uzburkanost trudnoće pokreće emocionalnu energiju roditelja. Majka oseća kako ona sama i njena još nerođena beba emotivno reaguju jedno na drugo, između njih se odvija emocionalna razmena.

Dok još kao embrion pliva u plodovoj vodi, ne postoji sam za sebe već se nalazi u procesu socijalne razmene, u interakciji sa majkom. U višem stadijumu razvoja fetus preko placente počinje da prima informacije i čulne nadražaje spolja. U ovoj fazi čak i majčin metabolizam i hormonske promene predstavljaju “okolinu”. Kako stuktura fetusa postaje sve složenija, postaje dostupnija za informacije od strane majke. Postoji pretpostavka da u još višem stepenu razvoja reaguje na saopštenja koja mu ona šalje i tako se navikava na ritmove mirovanja, spavanja, disanja, faze aktivnosti majke, dete se tako “programira”. Pri tom ne reaguje potpuno u smislu praćenja oscilacija koje majka ima već pravi korekcije sopstvene unutrašnje sredine. U pokušaju da održi sopstvenu homeostazu protivi se kolebanju majke, na kraju se oslobađa majčinog uticaja i postepeno izgrađuje sopstveni funkcionalni mehanizam za korekciju.

Ovaj stadijum razvoja je neizbežan, kroz njega se dete priprema za život vam majčine utrobe i na neki način za samo  rođenje. Bez ovoga dete bi na rođenju bilo mnogo bespomoćnije, bilo bi manje “kompetentno”.

Znaci koji in utero primaju od majke oblikuju njihove odgovore i pripremaju ih na to da posle porođaja budu prijemčivi za ritmove i signale svoje majke.

Istraživači su utvrdili da postoje tri različita nezavisna informaciona kanala kojima se ostvaruje veza između majke i deteta pre rođenja:

1. Fiziološka komunikacija podrazumeva sve biohemijske i fizičke procese i puteve između majke i deteta koji su i pored filtracije kroz placentnu barijeru međusobno povezani. Tu spadaju endokrini sistem, celokupna razmena krvi između majke i deteta i pritisak plodove vode (turgor) u kojoj dete pliva. Tu spadaju i sve informacije koje pristižu čulnim kanalima, posebno u odnosu na njihovu konstantnost i regularnost, pre svega telesni zvuci kao što su ritam otkucaja srca, peristaltika želuca i creva. Ako se naglo i u velikoj meri promene, za fetus to predstavlja signal koji on vremenom nauči da tumači kao različita emotivna stanja majke na koja odgovara promenom aktivnosti u sopstvenom motornom, nervnom i endokrinom sistemu. Vremenom nauči da razume sopstvene signale isto kao i majčine. Ako je majka veoma uplašena, biohemija straha preplavljuje i fetus i on se tako upoznaje sa njim.
2. Komunikacija na osnovu ponašanja podrazumeva pre svega pokrete ploda u majčinoj utrobi kao odgovor na ponašanje same majke. Pokreti ploda nisu samo signal “ja sam tu” već su nekada jako snažni i za samu majku. U poslednjim mesecima trudnoće fetus se pokreće jače ukoliko je majka više uplašena, u stanju stresa, ako je zabrinuta ili ima ozbiljne psihičke problem. Ova veoma živahna deca su i nakon porođaja bila nemirna i razdražljiva, imala su nižu porođajnu težinu i veće problem sa ishranom. U uzrastu od 2 ili 3 godine ova deca su još uvek bila zaplašena, potpuno nedorasla svakodnevnim situacijama i najradije su bila osamljena.  “Fetalna hiperaktivnost” naziv je za povišenu aktivnost ploda i predstavlja jedan vid komunikacije između majke i deteta kojim dete poručuje “Ne možeš ovako da postupaš sa mnom”.
3. Empatička komunikacija najteža je za razumevanje naučnim metodama i u skladu sa tim manje očigledna. Ona, verovatno predstavlja bazu za ono što kasnije u životu nazivamo “intuicijom”, nešto što se za sada ne može obasniti ni kao biohemijska ni kao prirodno-naučna pojava. Izgleda da plod raspolaže tako finim antenama da je u stanju da potpuno adekvatno reaguje na majku. Svakako pri tome koristi kako biohemijske tako i informacije saopštene putem ponašanja, a upravo to radi i majka. Znak empatičke komunikacije su i snovi majke. Istraživači tvrde da trudnice koje češće misle na svoje dete donose na svet zdravije potomstvo. Dokaz po njima za to predstavlja to što osnovu na kojoj dete gradi svoju sopstvenu svest predstavljaju upravo osećanja majke.

Sva tri informaciona kanala između majke I deteta predstavljaju već u prenatalnom period osnovu za ono što se nakon rođenja naziva “bonding” ili visokodiferenciranom i kompleksnom vezom između majke i deteta.

Može se reći da zdravo novorođenče predstavlja dokaz o postojanju dobre veze između majke i deteta tokom trudnoće. Ono što se odigrava nakon rođenja je nastavak nečega što se izgrađivalo u majčinoj utrobi, samo ono što je izgrađeno tokom tog perioda može po rođenju da se izdiferencira.

U trenutku rađanja se susreću različiti senzorni i motorički programi novorođenčeta i snažne fantazije roditelja i traže novu ravnotežu. Novorođenče je opremljeno svim složenim čulnim i motornim ponašanjima. U stanju je da odgovara na poljupce, tepanja i poglede majke, a i da razume njene osećaje i da na njih reaguje.

Novorođenče poseduje visokopredvidljive odgovore i na pozitivne (odgovarajuće za odojče) i na negativne ( neodgovarajuće ili opterećujeće) stimulanse iz spoljnog sveta. Ti odgovori, zauzvrat, oblikuju odgovore onoga ko brine o odojčetu da bi uspostavio sistem uzajamnog feedbecka koji odgovara bebi.

Snežana Milanović, dipl fizioterapeut

SI Baby terapeut, Marte Meo terapeut