PSO – poremećaj senzorne obrade

Jedna od bioloških potreba deteta od samog rođenja je da stalno uči, ali ne bilo šta već ono što mu je potrebno da nauči da bi se razvijalo. Najvažnije područje učenja sastoji se od toga da informacije koje dobija preko čula iz sopstvenog tela i okruženja, sve bolje prerađuje i povezuje jedne sa drugim. Pored genetskih predispozicija u pozadini su nevidljivi procesi koji se odvijaju i utiču na ponašanje deteta kada treba da savlada zahteve okruženja. Dete mora da ume da se nosi sa izazovima koje čine odrasli, deca, različiti stimulansi koji dolaze u vidu dodira, zvukova, mirisa, ukusa, raznih oblika kretanja.

Skorija istraživanja dečijeg razvoja omogućavaju nam da bolje razumemo procese koji se odvijaju u pozadini ponašanja svakog deteta a koji se tiču fizičke i socijalne sredine koja ih okružuje. Saznanja o načinima na koje ljudska bića prepoznaju senzacije i organizuju senzorne informacije kako bi prevazišli svakodnevne izazove su nas dovela do razumevanja senzorne integracije i njenog uticaja na individualne razlike kod beba, male dece, tinejdžera i odraslih.

Senzorna integracija

Senzorna integracija je neurobiološka aktivnost koja omogućava mozgu da organizuje i integriše sve čulne informacije (stimuluse) te ih tako integrisane koristi za kretanje, učenje i ponašanje. Informacije koje dobija preko svojih senzornih sistema za vid, sluh, dodir, miris, ukus, ravnotežu, propriocepciju i interocepciju, svako dete prima na poseban način, zatim ih obrađuje i prilagođava okruženju tako što reguliše ponašanje koje je samo njemu svojstveno u igri, učenju i socijalnim interakcijama.

Dok jedni istražuju okruženje samostalno i savladavaju izazove bez problema, drugi izgrađuju sopstvene kapacitete uz pomoć odraslih. Jednom broju dece je potrebno puno asistencija u prevazilaženju teškoća senzornog procesiranja da bi dostigli nivo samoregulacije neophodan za kvalitetnu interakciju sa okruženjem. Teškoće u upravljanju sopstvenim ponašanjem imaju koren u senzornoj obradi. Kako je to nevidljiv proces, odrasli moraju da nauče da posmatraju ponašanje koje govori kako dete prima senzorne informacije i kako se nosi sa izazovima iz okruženja. Da bi se ostvarile kvalitetne socijalne interakcije neophodno je da bude dobro senzorno procesiranje. Da bi dete bilo uspešno potrebno je da harmonizuje ono što je unutra i ono što je spolja.

Poremećaj senzorne obrade

Senzorna integracija pogađa sve aspekte svakodnevnog života i deluje na celokupan razvoj: senzo-motorni, saznajni, govorno-jezički, mentalni, psihički, socio-emocionalni itd. Poremećaj senzorne integracije se dešava kada mozak deteta informacije koje prima preko svojih čula u svakodnevnim situacijama ne obrađuje na pravi način, već ih doživljava kao veliki stres. Npr. dete neće da sedi dok jede, nemirno spava, površno pazi, impulsivno je, često i lako razdražljivo, burno reaguje, ili je nasuprot tome previše mirno, izbegava kretanje, kontakt očima, ne voli da bude prljavo, ne voli da se šiša, umiva, češlja, odbija dečije sedište, često pada i spotiče se, teško i nerado uči nove veštine itd.