PROHODAVANJE

Da bi deca naučila da hodaju kao odrasli, neophodno je da dostignu određenu motoričku zrelost, ali i da postoje odgovarajući uslovi u kojima se to odvija. Pre svega, potrebno je prisustvo odraslog i njegova podrška, koja će doprineti detetovom samopouzdanju, ali i osmišljen prostor za njegov celodnevni boravak. U tom prostoru, dete treba da ima slobodu kretanja i igračke koje će stimulisati pokretljivost, snagu, brzinu, izdržljivost, ravnotežu, koordinaciju… sve ono što mu je potrebno da u potpunosti razvije svoje potencijale.

Da bi dete prohodalo, neophodno je da neurološki sazri, na šta ne može da se utiče spolja, pa ovo učenje može da potraje mesecima. Svako dete ima svoj ritam sazrevanja, koji treba poštovati i pomoći mu da uspešno savlada razvoj motorike.

Dubak i razne hodalice ne ubrzavaju prohodavanje

Nestrpljenje i površno poznavanje motornog razvoja, pogrešno tumačenje ponašanja deteta koje pokazuje potrebu da se kreće, roditelji tumače kao želju za hodanjem. Često iz potrebe da pokažu kako je njihovo dete napredno, roditelji dete vode za ruke oslanjajući ga o pod i tako izazivaju refleksni hod koji inače ima svako zdravo dete već na samom rođenju.

Stavljanje deteta u dubak će mu uskratiti prolazak kroz sve faze koje prethode samom hodu. Bez  uspostavljene ravnoteže dete će kada prohoda biti nesigurno, zapinjaće o prepreke, često će padati bez toga da se zaštiti rukama.

Korišćenje raznih pomagala u ovoj fazi usporava razvoj samostalnog hoda. Deca koja su bila u dupku nepravilno hodaju, uglavnom se oslanjaju vrhovima prstiju o podlogu, što može kasnije da dovede do pojave deformiteta stopala.

Ako se sa korišćenjem dupka nastavi i dalje, to će uticati na formiranje pogrešne šeme hoda. U isto vreme će izostati spontano kretanje na boku, na čvrstoj i ravnoj podlozi.

Posledice preranog uspravljanja

Stavljanje deteta u uspravan položaj kada ono nije spremno za to, beskorisno je, ali može da bude i opasno. Razvoj bebinih stopala nije završen njenim rođenjem. Koštano i hrskavičavo tkivo je i dalje mekano, mišići se tek formiraju, pa delovanjem spolja može da dođe do oštećenja i krivljenja, što se dešava pasivnim postavljanjem na noge i forsiranjem hoda.

Posledice mogu da budu nepravilan razvoj stopala i kolena, potkolenice pod težinom tela mogu da se iskrive (O ili X noge), što na kraju dovodi do deformiteta kičmenog stuba (kifoza ili skolioza)

Puzanje – sedenje – stajanje – hodanje

Dete najpre nauči da puzi. Zatim iz četvoronožnog prelazi u sedeći položaj, i obrnuto. Podiže se na kolena, i iz klečećeg položaja, uz pridržavanje pravi iskorak jednom nogom, pa zauzima uspravan položaj.

Dete je spremno za prve samostalne korake najčešće između dvanaestog i četrnaestog meseca.

U redu je i ako dete počne samostalno da hoda sa deset meseci, ali i ako se to desi i mesec-dva kasnije.

Roditelji koji nisu upoznati sa normalnim razvojem motorike deteta i njenim zakonitostima, često prave greške i požuruju svoje dete. Zato je neophodno  da se posavetuju sa fizioterapeutom, koji će da ih kroz odabrani program vežbi usmeri ka pravilnom motornom razvoju mališana.

Da bi se dete nesmetano razvijalo, nikako ga ne treba stavljati u prinudne položaje za koje ono nije spremno, niti ga prerano stimulisati na aktivnost za koju nije zrelo. Za to postoje određeni uzrasni okviri. Nekada i ako se dete ne uklapa u njih, važno je da prođe sve faze razvoja utvrđenim redosledom.

Osam uzastopnih samostalnih koraka

Dete će prohodati kada bude dovoljno sazrelo neurološki i uvežbalo neophodne elemente samostalnog hoda.

Kada napravi osam uzastopnih koraka i nastavi da hoda, smatra se da je dete prohodalo. U naredna tri – četiri meseca dete prohodava, najpre hoda na širokoj osnovi sa podignutim rukama zbog ravnoteže. Vremenom dete spušta ruke pored tela i smanjuje površinu oslonca, stopala su bliže da bi na kraju ovog perioda hodalo postavljanjem jednog stopala ispred drugog, hod je sličan hodu odrasle osobe.

Ako dete vodite za ruku pre nego što je dobro savladalo hod, znatno ćete poremetiti šemu hoda i njegovu stabilnost, što može da se vidi kod dece koja svaki čas padaju, a roditelji hodaju iza njih raširenih ruku, pokušavajući da ih zadrže pre nego što padnu na nos.

Snežana Milanović, dipl fizioterapeut

SI Baby terapeut, Marte Meo terapeut