- Od 22.10.2020.
- U Beba Dete Responzivno roditeljstvo Samoregulacija
- Oznake: beba, dete, majka, noćne more, noćni strahovi, plakanje, poremećaji regulacije, poremećaji spavanja, prekomerno plakanje, razvoj deteta, responzivnost roditelja, roditelji, samoregulacija, snežana milanović, snežana milanović diplomirani fizioterapeut, snežana milanović marte meo terapeut, snežana milanović si baby terapeut, socijalne interakcije, spavanje, uspavljivanje
POREMEĆAJI SPAVANJA – definicije i opis
Prema dijagnostičkoj klasifikaciji poremećaja kod dece Zero to Three (2000) dijagnoza poremećaja spavanja (500) se treba uzeti u obzir kada je spavanje jedini problem kod bebe ili deteta do tri godine i kada nema poteškoća u senzornoj reaktivnosti ili senzornim procesima.
Poremećaj spavanja podeljen je na:
- Poremećaj uspavljivanja
- Poremećaj nesmetanog spavanja (buđenje tokom noći, poteškoće sa nastavkom spavanja)
- Preterana somnolencija (patološko stanje produžene pospanosti)
- Disfunkcije vezane za faze spavanja (noćni strahovi)
- Poteškoće u razvoju predvidivog rasporeda spavanja i budnosti
- Bebe koje imaju problem u uspavljivanju ili samom spavanju mogu imati teškoće u samosmirivanju i prelasku iz jedne faze pobuđenosti u drugu
Ova dijagnoza se ne koristi kada je poremećaj spavanja posledica primarnog problema anksioznost, odnosa sa roditeljima ili motoričkog nemira, problema u prilagođavanju, traumatskog stresnog poremećaja ili bilo kog tipa regulacije.
Nemačko društvo za dečiju psihijatriju i psihoterapiju (v. Hofacker, 2000) govoreći o spavanju naglašava da kratko noćno buđenje kod beba je fiziološki uzrokovano nezrelošću sistema regulacije spavanja i budnosti i da većina beba u prvom mesecu života stekne sposobnost da same ponovo zaspe bez pomoći roditelja.
Preporučena količina sna za bebe uzrasta 3 meseca je 14-17h (ukupan san tokom dana i noći) (Hirshkowitz et al., 2015), dok ritmovi spavanja i budnosti još nisu u potpunosti uspostavljeni.
Poremećaj spavanja se definiše kao stalna nesposobnost bebe da ponovo zaspi bez pomoći roditelja i nakon šest meseci starosti.
Kod vrlo malih beba u prva tri meseca, osim nemogućnosti regulacije sna i budnosti često se javlja i prekomerno plakanje, a da se pri tom ne mora raditi o poremećaju spavanja.
Osim subjektivnog kriterijuma roditelja koji to prepoznaju kao problem, postoje i objektivni kriterijumi koji se odnose na određene podgupe:
- Poremećaj uspavljivanja odnosi se na uspavljivanje samo uz pomoć roditelja i trajanje uspavljivanja u proseku više od 30min
- Poremećaj spavanja bez prekidanja opisuje prosečno noćno buđenje i nedostatak samostalnog nastavka spavanja više od tri puta u najmanje četiri noći u nedelji i noćni periodi buđenja koji u proseku traju duže od 20min.
- Spavanje u roditeljskom krevetu ne bi se trebalo uzimati kao objektivni kriterijum jer podleže velikim kurtuloroškim i individualnim razlikama i učestalo je u prvim mesecima života. Ali znatno duže spavanje deteta u roditeljskom krevetu (koje nije primereno uzrastu) može u našoj kulturi biti povezano sa dečijim poremećajem ponašanja u daljem razvoju.
Glavni simptom poremećaja spavanja uključuje poteškoće kod uspavljivanja, trajanje uspavljivanja, stalno i ponavljano noćno buđenje sa fazama plača nemira, večernje ili noćno uspavljivanje samo uz pomoć roditelja, poremećaj cirkardialnog ritma smenjivanja perioda budnosti i spavanja, spavanje u roditeljskom krevetu /kada to roditelji primećuju kao poremećaj.
Razlikovanje stepena težine omogućeno je na osnovu tzv. bodova kod spavanja. U to ulazi:
- vreme odlaska na spavanje
- trajanje uspavljivanja
- prosečno noćno trajanje spavanja
- broj noćnih faza buđenja tokom nedelje
- broj faza buđenja tokom noći
- trajanje noćnih faza buđenja
- trajanje spavanja u roditeljskom krevetu
Prema visini tih bodova razlikuju se umereno i jako izraženi poremećaji u spavanju.
U detaljnom opisu preoblema spavanja kod beba Anders i sar. 2000 na problem spavanja gledaju iz šire perspektive. Smatraju da organizacija budnosti i sna u prve tri godine života u velikoj meri zavisi o kontekstu odnosa u kome se beba razvija. Prelaz iz budnosti u spavanje tokom 24h odvija se puno puta i pruža prliku za regulaciju homeostaze (glad, temperatura, suvoća) i socijalne i afektivne regulacije (odvajanje, ponovno spajanje, uteha, sigurnost). Ovi učestali prelazi uključuju odvajanje i ponovno spajanje bebe i roditelja najčešće majke, čime je sistem privrženosti na iskušenju.
Kroz ustaljeno i predvidivo ponavljanje socijalnih interakcija majka i dete stvaraju dugotrajnu povezanost koja podstiče biološku i socijalnu interakciju.
Neuspeh u razvijanju takve sigurne povezanosti dovodi do poremećaja regulacije. Zato je razvoj organizacije spavanja i budnosti uključena u stvaranje odnosa privrženosti i procesa samoregulacije. Kod problema uspavljivanja do izražaja dolazi i odlazak u krevet (odlazak ili separacija od roditelja) i proces usnivanja.
S razvojnog gledišta problem započinjanja spavanja (zaspivanja) prethodi problemu uspavljivanja. U ranom uzrastu početak spavanja obično se događa van dečijeg kreveca. Hranjenje, ljuljanje i držanje u naručju često su povezani sa uspavljivanjem iako je novorođenče u stanju da samo zaspi i nije mu potrebno umirivanje.
15-20% dece u uzrastu od 6 meseci do 3 godine naviknuto je na ljuljanje i držanje u naručju pre spavanja. Manje od 50% beba do 6 meseci stavlja se u krevetac u budnom stanju.
Oko 70% beba od godinu dana je na početku noći budno stavljeno u krevetac.
Stavljanjem deteta u krevetac u budnom stanju daje mu se prilika da nauči samo da zaspi, za šta je spremno već sa šest meseci.
U drugoj godini uspavljivanje ne mora biti problem iako deca mogu žestoko da protestuju kada se stave u krevetac. Odlazak u krevet može da podstakne strah od odvajanja (napuštanje roditelja) jer se on javlja nakon 12 meseci starosti deteta. Odbijanje odlaska u krevet pokazuje 5-10% dece pa je potrebno prisustvo roditelja da bi se dete ostalo u krevetu. Kako je problem odvajanja dijadni odnos i roditelj može da iskusi osećaj straha od odvajanja.
Poteškoće sa zaspivanjem nakon noćnog buđenja često odražavaju i poteškoću sa odlaskom na spavanje. Razbuđeno dete zahteva isti način roditeljskog umirivanja usred noći kao što je naviklo da dobije kada ga stavljaju da spava na početku noći. Zato je potrebno dobiti od roditelja informaciju i o ritualu uspavljivanja.
Parasomnija i apneja su posebni problemi spavanja. Parasomnija je poremećaj spavanja u kome dolazi do spontane aktivacije fiziološkog sistema u neodgovarajuće vreme tokom ciklusa spavanja i budnosti, a uključuje aktivaciju autonomnog nervnog sistema, motornog sistema ili kognitivnih procesa tokom spavanja ili prelaza iz spavanja u budnost. Javljaj se češće kod dečaka i dece kod koje u porodici već postoje simptomi parasomnije. Apneja je najčešći biološki uzrokovan poremećaj spavanja i manifestuje se u prestanku disanja za vreme spavanja.
Najčešće parasomnije su noćni strah i noćna mora. Napadi noćnog straha su vrsta poremećaja uzbuđenja i obično uplaše roditelje jer se dete „probudi“ vrišteći i izgleda uplašeno i uznemireno. Dete u stvari nije budno, nego je u dubokom snu i teško ga je umiriti jer nije svesno svoje okoline pa se može i boriti sa osobom koja nastoji da ga umiri.
Noćni strahovi se javljaju u prvih nekoliko sati sna, noćne more se obično javljaju u zadnjim satima spavanja i povezane su sa snovima pa ih se spavač ujutru seća za razliku od noćnih strahova kojih se ujutru ne seća.
Snežana Milanović, dipl fizioterapeut
SI Baby terapeut, Marte Meo terapeut
Postovani,imam bebu od 15 meseci i ni jednu noc nije spavao duze od 2h..Tacnije budi se na svakih 30 min nekad i cesce..Retko koju nod da spoji 2h..Nije gkadan,zedan imamo rutinu..Preko dana spava jednom 2 do 3h ali ima i kad soava 30 min..Uvek je noc ista..Da li postoji problem zvani poremecaj spavanja i sta ciniti..Unapred hvala
Beba iz nekog razloga ima teškoću da održi san u kontinuitetu. Nekada čak nije ni moguće da se utrdi zašto se to događa. Na san utiče nervni sistem odnosno njegova zrelost. Očekuje se da na uzrastu od 2 god dođe do određenih promena kada su u pitanju problemi sa spavanjem. U medjuvremenu potrebno je da roditelji uče dete kako da nastavi da spava kada se probudi tokom noći. Od postupaka roditelja često zavisi kako će dete savladati ovu teškoću. Važne su i dnevne rutine koje ima porodica. Za konkretnije informacije možete da nam se obratite putem maila senzorijum@gmail.com
Postovani, imamo decojcicu od 7.5 godina sa razvojnom disfazijom. Ove godine je krenula u redovnu skolu i poceli su problemi- plakanje za vreme nastave, zali se stalno na umor, odbija da radi zadatke. Zivimo u Svajcarskoj i test pokazuje granicnu inteligenciju, dok je na testovima sprovedenim na maternjem jeziku dete u proseku. Nema gde je nismo vodili. Krajnci su operisani kada je imala 4 godine i to sva tri, ali i dalje ima nemiran san i pauze u disanju, onda kao da se strecne, promeni polozaj i nastavi da spava. Takodje hrce, nekad jace- nekad slabije, i spava skoro uvek sa otvorenim ustima. Da li je moguce da se radi o apneji i da je to povezano sa njen ponasanjem i mozda ttenutno smanjenim kognitivnim funkcijama? Jako brinem.
Pozdrav
Postovana,
najbolje da se prvo obratite ORL lekaru zbog spavanja sa otvorenim ustima i hrkanja. On će takođe utvrditi da li se možda radi i o sleep apnei. Zahtevi u školi su verovatno veliki za nju tako da je plakanje i odbijanje da radi domaće zadatke očekivana reakcija. Zbog toga je možda i umorna, ali hroničan umor je i signal da treba proveriti hormone štitne žlezde. Ovo su samo pretpostavke i neko usmerenje za vas, za sve konkretne probleme treba se obratiti najpre njenom lekaru koji će vas uputiti dalje. Ono u čemu mi možemo da vam pomognemo je način kako da sa njom učite da joj olakšate savladavanje gradiva. To možemo da radimo i preko Zoom-a, nije neophodno da dolazite kod nas. Ukoliko se odlučite pošaljite mail na senzorijum@gmail.com
Postovana,
Bebac ima 18 meseci i nikada do sada nije prespavao noc. Uspavljuje se uglavnom dojenjem ili ljuljanjem, i preko noci kada se probudi samo trazi da sisa i posle 3 minuta nastavi da spava. Nekad se budi na 3 sata, ali nekad i cesce i to na sat. Verujem da je problem u dojenju. Inace spava kod nas u krevetu.
Jako brinem da zapravo nije mozda neki poremecaj sa spavanjem, da li cemo to moci da vidimo tek sa prestankom dojenja i da li imate neki savet?
Postovana,
premalo je informacija koje ste naveli da bi se bilo šta zaključilo. Pročitajte tekstove na našem sajtu koji se odnose na spavanje i samoregulaciju i ako nešto prepoznate u ponašanju napišite kako bi smo imali više informacija. Vaša blizina i dostupnost da može da sisa u svakom trenutku može da utiče na kontinuitet u spavanju. Kada prestane da sisa svakako će se videti da li je do toga ili ima neki problem u spavanju.
Dete mi se vec drugi put budi placuci,i tek se umiri kroz pola h,i zna da se zaceni i da ostene bez daha,dete je uzrasta 4 god. Do sada se nije desavalo al u zadnja dve meseca ovo je drugi put
Postovana,
najbolje da se obratite vašem pedijatru kako bi isključio neke zdravstvene probleme. Ukoliko kaže da je sva u redu, moguće je da dete nešto sanja, možda je imao neko neprijatno iskustvo u vrtiću ili u igri sa decom, nekada su to noćni strahovi što je normalno za taj uzrast. Ako ste imali u skorije vreme neku veću promenu, preseljenje, promenu vrtića, smrtni slučaj u porodici ili nešto drugo, sve to može da bude uzrok ovakvom ponašanju deteta.
Postovani,
Beba ima 20 meseci, od prve godine spava u svojoj sobi, podni krevet i samo ide u krevet. Uspavljuje se uz mleko i flasicu, i igrackicu. Pre sam, a u poslednje vreme mama/tata moraju biti u sobi dok ne zaspi. Pre se budio puno puta nocu, a u poslednjih par meseci se budi jednom (obicno oko 3,4) trazeci mleko. U poslednja par dana se medjutim budi i trazi mleko i tesko se uspavljuje ponovo. Bukvalno po dva sata se uspavljuje, trazi mleko vide puta, prisutnost tate. Mozete li nam neko resenje preporuciti, zeleli bi mu skinuti mleko pri uspavljivanju , ali ne znamo da li je to resenje? Hvala
Postovani roditelji,
Deca tog uzrasta puno sanjaju jer njihov mozak prerađuje tokom noći sve njihove doživljaje koje su imali tokom dana. On se sigurno puno kreće, istražuje, susreće se sa drugom decom, ljudima i to sve utiče na njega. Nije neuobičajeno da ima takva ponašanja. Mogu i drugi faktori da utiču na buđenja, njegova svesnost kada se probudi, sada zna da je sam u sobi i može zato da vas traži jer vi ste njegov izvor sigurnosti. Vreme kada odlazi na spavanje i ukupno vreme spavanja kao i biološki ritmovi sna i budnosti takođe utiču. Jedna od mogućnosti je da ide ranije na spavanje dok nije preumoran, da ima kaloričniji obrok kako se ne bi budio, pad nivoa šećera u krvi tokom noći može da dovede do buđenja. To ne znači da treba da jede slatkiše pred spavanje već da unosi ugljene hidrate koji se sporo vare. Odvikavanje od mleka možete da sprovodite postupno tako što ćete mu davati istu količinu vodom razblaženog mleka da bi vremenom smanjili i ukupnu količinu do potpunog ukidanja. Za konkretne savete je potrebno više podataka o dnevnim rutinama, ritmovima spavanja, načinu ishrane.
Postovana,
Dete ima 20 meseci i gotovo svake noći se probudi u sred noći i bude budno 3 sata i tek onda nastavi da spava. To traje već mesecima. Šta možemo da preduzmemo? Unapred hvala na odgovoru
Postovana Ana,
deca tog uzrasta prolaze kroz intezivne periode razvoja koji utiču između ostalog i na ritmove spavanja. Dnevna dešavanja, različite promene, boravak u vrtiću, promene okruženja takođe mogu biti razlog. Deca tokom noći proživljavaju sve što su doživela tokom dana i to može biti razlog buđenju. Vreme uzimanja večernjeg obroka, vrsta hrane može da utiče. Decu nekada budi pad nivoa šećera pa je preporuka da se daje hrana koja se sporije razlaže. Ono što ste vi naveli kao problem je nemogućnost ponovnog zaspivanja nakon noćnog buđenja. Oko druge godine se prirodno događa sazrevanje nervnog sistema koje omogućava bolju regulaciju sna pa se kod dece koja imaju probleme sa spavanjem očekuje poboljšanje. Kod vašeg deteta iz nekog razloga nije uspostavljen dnevni i noćni režim spavanja i budnosti pa se nakon nekoliko sati sna probudi i ostane budno kao što se to događa tokom dana. Za konkretan savet je neophodno puno više podataka, kada uveče zaspi, koliko spava, šta radi kada se probudi, da li traži da jede, pije, kako vi odgovarate na detetove zahteve tada. Kada dođe do sazrevanja nervnog sistema i stvore se uslovi da dete prospava čitavu noć, da li će dete zaista i moći bez buđenja zavisi od onoga što se sada događa, kakva je navika stvorena u međuvremenu. Možete da posaljete mail sa dnevnikom spavanja i više informacija o tome šta radite sa detetom tokom perioda budnosti tokom noći.
Poštovana,
Hvala na odgovoru, nadovezujem se na prethodni komentar. Dete uveče zaspi oko 8. Ujutru ustaje oko pola 7 ili 7. Tokom dana ima jedno spavanje ono je oko 10:30, i traje oko sat vremena, sat i po ponekad. Ta buđenja nisu svake noći, ali su česta (npr. u nedelju dana sigurno 4 ili 5 puta). Noću kada se probudi dete je raspoloženo, igra se u krevetu, vrti se, priča (brblja), ustaje po krevetu šeta. Ja pokušavam da ga uspavam ponovo ali zaista ništa ne postižem, već tek kada se umori nakon 2, 3 sata nastavi da spava.
Očigledno da ne može da zaspi ponovo nakon buđenja, ponašanje koje ste opisali koje tada ima je aktivnost koja je uobičajena za dan što potvrđuje da dete još nije u mogućnosti da odvoji dan od noći. To nije neuobičajeno za decu tog uzrasta. Spavanje i budnost se naizmenično smenjuju i odvijaju se u ciklusima. Oni su prisutni i kod odraslih, to je trenutak kada nam se iznenada prispava tokom dana ali kako znamo da nije vreme za spavanje mi nastavimo da radimo. Isto kada se probudimo tokom noći i naspavani smo mogli bi smo da ustanemo ali opet znamo da je noć i da treba da nastavimo da spavamo. Odraslima to polazi za rukom jer su razvili određene navike i orijentišu se prema satu i zato mogu da nastave da spavaju. Ciklusi spavanja i budnosti traju po 90 min i to je razlog što dete ponovo zaspi a ne zato što se umorilo od igre. Važno je da vi kada se dete probudi pokušate da stvorite određene uslove, usporite, tiše i sporije pričate, ugasite svetlo kako bi nakon 90 min dete lakše zaspalo jer ako prođe taj trenutak onda ostaje budno još 90min. Temperatura u sobi takođe utiče na zaspivanje, optimalno je da bude između 17 i 20 stepeni, ako je tada u sobi toplo možete da otvorite prozor kako bi se vazduh u sobi rashladio. Duboka masaža takođe može da pomogne jre da bi smo utonuli u san neophodno je da smirimo telo i snizimo telesnu temperaturu.