Muzika i pokret u kontekstu senzorno bazirane intervencije kod dece – SenzoArtych program muzičkih radionica

Jedna od bioloških potreba deteta od samog rođenja je da stalno uči, ali ne bilo šta već ono što mu je potrebno da nauči da bi se razvijalo. Najvažnije područje učenja sastoji se od toga da informacije koje dobija preko svojih čula iz sopstvenog tela i okruženja, sve bolje integriše, prerađuje i povezuje jedne sa drugim.

Senzorna integracija je neurobiološka aktivnost koja omogućava mozgu da organizuje i integriše sve čulne informacije (stimuluse) te ih tako integrisane koristi za kretanje, učenje i ponašanje. Informacije koje dobija preko svojih senzornih sistema za vid, sluh, dodir, miris, ukus, ravnotežu, propriocepciju i interocepciju, svako dete prima na poseban način, zatim ih obrađuje i prilagođava okruženju tako što reguliše ponašanje koje je samo njemu svojstveno u igri, učenju i socijalnim interakcijama.

Poremećaj senzorne integracije se dešava kada mozak deteta informacije koje prima preko svojih čula u svakodnevnim situacijama ne obrađuje na pravi način, već ih doživljava kao veliki stres. Npr. dete neće da sedi dok jede, nemirno spava, površno pazi, impulsivno je, često i lako razdražljivo, burno reaguje, ili je nasuprot tome previše mirno, izbegava kretanje, kontakt očima, ne voli da bude prljavo, ne voli da se šiša, umiva, češlja, odbija dečije sedište, često pada i spotiče se, teško i nerado uči nove veštine itd.

Ranu intervenciju čine multidisciplinarni postupci sa ciljem poboljšanja zdravlja i dobrobiti dece, njihovih kompetencija, ublažavanje postojećih i sprečavanje mogućih poteškoća, prevenciju funkcionalnih pogoršanja, promovisanje responzivnog roditeljstva i poboljšanje funkcionisanja porodice.

Integralni i integrativni pristup u ranoj intervenciji podrazumeva aktivnog terapeuta ali i aktivno dete i roditelja/čitave porodice. Integrativnost daje širinu konteksta, promenu perspektive i primenu znanja iz jedne oblasti u drugoj.

Dečiji mozak se razvija u ciklusima koji se nazivaju senzitivni ili kritični periodi, prvi se javlja oko 2 godine, a drugi tokom adolescencije. Na početku ovih perioda broj sinapsi/veza između neurona se udvostručuje, što omogućava brže učenje nego u bilo kom drugom period života. Iskustva koja deca stiču tokom ovih perioda imaju trajne posledice na njihov razvoj.

Prvi kritičan period razvoja mozga počinje oko 2 i završava se oko 7 god što omogućava postavljanje temelja za holističko obrazovanje kroz podsticanje ljubavi prema učenju, fokusiranje na širinu umesto na dubinu, poklanjanje pažnje razvoju emocionalne inteligencije.

Svestranost je posebno važna za decu uzrasta od 2 do 7 god kada je njihov mozak spreman da upije širok spektar veština, zato Marija Montesori kaže da mala deca imaju “upijajući um”, a Epstein ovaj period naziva integralnim. Deca sada treba da nauče da razmišljaju kreativno i apstraktno, kasnije će biti dovoljno vremena da se za nešto specijalizuju.

Deca sa poremečajem senzorne obrade čulnih senzacija mogu od najranijeg uzrasta da pokazuju određene preferencije i tolerancije kao odgovor na senzorni unos kroz određene obrasce ponašanja, motoričke obrasce, dnevne rutine.

Rana intervencija je ključna za povoljan ishod u smanjenju i otklanjanju teškoća senzorne obrade.

Sve veći broj istraživanja ispituje merljive efekte umetnosti na mozak i njegovu strukturu jer je poznato da kreativnost stvara nove sinapse. Vezu između umetnosti i akademskih postignuća pedagozi primećuju dugi niz godina. Savremena tehnologija je omogućila da neuronauučnici mogu da vide promene u mozgu i objasne zašto do njih dolazi.  Umetnost omogućava kod dece razvoj jakih neuronskih puteva u mozgu koji uključuju jačanje fokusa, bolje pamćenje i veću kreativnost.

Uticaj umetnosti na mozak je najočigledniji kod dece koja sviraju neki muzički instrument, utvrđeno je da im se menja struktura mozga i da korteks postaje veći. Muzika je temporalno – auditivna umetnost koja omogućava da dvojac roditelj – dete uspostavi zajednički ritam i interakciju u trenutku sprovođenja zajedničke aktivnosti.

Ljudski glas i njegov artikulisani oblik, govor su najsavršeniji oblik razmene informacija.

Glas reflektuje individualnost, predstavlja kompletno psihofizičko stanje svake ličnosti. Na trenutnom nivou saznanja može se reći da je glas specifičan humani akustički fenomen i da bi govor bio razumljiv potrebno je da ima određene standardne psihofiziološke, fizičke i muzičke osobine.

U regulaciji rada fonacijskog aparata CNS je mesto analize, koordinacije i inicijacije kompleksnog motornog sistema, kao eferentnog dela sistema povratnog dejstva senzornih sistema, koji obaveštavaju CNS o adekvatnosti funkcije fonatornih organa.

Dokazano je da bebe prvo čuju prozodiju (boju i visinu glasa, intonaciju, ritam, emocionalnu obojenost), melodijski oblik jezika. Jednostavno rečeno, bebama je u početku sve što čuju muzika, pre nego što uošte počnu da prepoznaju reči.

Zvuk i muzika kao njegova specifična podkategorija se koriste za intervencije podešavanjem i modulacijom visine, frekvencije, tona i inteziteta.

Muzika ima ogroman emotivan, interaktivni i komunikacijski potencijal koji može da se koristi u preventivne i terapiske svrhe kod dece sa PSO (poremećajem senzorne obrade). Postoje interventni programi zasnovani na zvuku (SBIs) za poboljšanje učenja u školama za decu sa izazovima u senzornoj integraciji.

Intervencije zasnovane na muzici i pokretu su pokazale povoljan uticaj na poboljšanja u ponašanju, razvoju jezika i komunikaciji, razvoju motoričkih sposobnosti kao i bolju obradu auditivnih signala.

Intervencija zasnovana na muzici i pokretu obuhvata namensku terapiju koja za intervenciju koristi odgovor tela na muziku i upotrebu dečijih udaraljki. Kroz pokret deca mogu da osete, oponašaju i izraze muziku na način, i u meri, u kojoj to njima prija. Dete se uz muziku može lakše izraziti i uspostaviti interakciju sa roditeljem ili terapeutom.

SenzoArtych program muzičkih radionica za decu sa izazovima u senzornoj integraciji realizuju pijanistkinja Neda Aleksić (Artysh:Lab) i terapeuti Snežana Milanović i Marija Kostić (Senzorijum).

Snežana Milanović

diplomirani fizioterapeut

SI pedagog, SI Baby terapeut