MASAŽA BEBA

Masaža je jedno od najstarijih i najjednostavnijih terapeutskih sredstava korišćenih u cilju ublažavanja tegoba. Hiljadama godina unazad, ljudi su instinktivno dodirom pomagali sebi ili drugome. Ne znajući mehanizme delovanja masaže, njene efekte su tumačili na religiozan ili mističan način. Sa poznavanjem anatomije i fiziologije, krajem 19. veka započinje naučno istraživanje fiziološkog delovanja masaže na ljudski organizam. Danas se zna da je masaža jednostavna i prirodna metoda koja dodirom poboljšava zdravlje.

Roditelji intuitivno dodiruju čelo deteta, kako bi proverili da li je dobro, i masiraju ga ako ima povišenu temperaturu. Bez razmišljanja bebi stavljaju ruku na stomak i nesvesno izvode kružne pokrete ukoliko plače jer ima “grčeve”.

Taktilni sistem

Čulo dodira prvo se razvija još na stupnju embriona. Amnionska tečnost omogućava prenošenje taktilnih senzacija već od četvrtog meseca trudnoće. Kontakt sa zidom materice je svojevrsna masaža, i to je prvi čulni doživljaj koji se prenosi, a beba ga registruje još pre rođenja. Ova stimulacija, koja je sve češća i intenzivnija kako plod raste a količina plodove vode se smanjuje, kojom se preko senzornih i vegetativnih nerava stimuliše razvoj unutrašnjih organa, naročito se povećava tokom materičnih kontrakcija, a dostiže vrhunac u završnom delu porođaja.

Prolazak kroz koštani deo kanala, prvo je iskustvo direktnog pritiska pri samom činu rađanja, nakon čega sledi neposredan kontakt sa majkom „koža na kožu“. Zahvaljujući čulu dodira, tek rođene bebe mogu da reaguju na temperaturu, različitu teksturu, na ono što ih okružuje. Zajedno sa čulom mirisa, to omogućava ostvarivanje prvobitnog kontakta sa roditeljima.

Taktilni sistem je najveći senzorni sistem u telu. Taktilni receptori su smešteni ne samo po koži, već i u ustima, grlu, organima za varenje, ušnim kanalima i drugim organima. Taktilni nadražaji se primaju preko receptora i različitom brzinom prenose specifičnim nervnim vlaknima do centralnog nervnog sistema, gde se obrađuju.

Dodir je veoma važan u uspostavljanju emotivne povezanosti bebe i roditelja, naročito kada je beba prevremeno rođena, ili ako je iz nekog razloga podvrgnuta medicinskoj nezi. Bebe koje su rođene carskim rezom, traže puno dodira, jer nisu prošle masažu u porođajnom kanalu. Slično je i sa bebama koje su isuviše brzo došle na svet, što predstavlja određen šok za njih. Masaža, kao svojevrstan „jezik kože“,  pomaže u psihološkom i emocionalnom razvoju beba.

Postoje saznanja da masirana deca imaju manje zdravstvenih problema tokom odrastanja. Uspostavljanje pravilnog i zdravog taktilnog iskustva u prvim danima života, omogućava zdrav i pravilan kontakt sa drugim osobama u odraslom dobu. Razvoj osećaja dodira u detinjstvu je esencijalni element sazrevanja.

Masaža deluje prvenstveno na kožu i potkožno tkivo:

* Otklanjanjem površinskog sloja izumrlih ćelija otvaraju se pore i poboljšava disanje kože

* Mehaničkim pritiskom se izaziva širenje krvnih sudova, što poboljšava cirkulaciju

* Stimuliše bebin imuni sistem, koji je nedovoljno razvijen na rođenju

* Prirodan je odgovor na urođenu potrebu bebe za stimulaciju dodirom

* Delovanjem na mišiće, pojačava se tonus i elastičnost, ili se smanjuje njihova napetost

* Masaža deluje pozitivno na krvotok i limfotok

* Dobra cirkulacija doprinosi boljoj „ishrani“ i rastu kostiju, jača skeletni sistem bebe

* Odlična  je priprema za usklađivanje pokreta i razvijanje pokretljivosti lokomotornog sistema

* Pravilnim izborom tehnika, masaža na nervni sistem deluje umirujuće ili stimulativno

* Tokom masaže, disanje bebe se usporava i produbljuje

* Masažom se podstiče peristaltika u debelom crevu, što pospešuje eliminaciju

Masaža se ne primenjuje u slučajevima:

– Visoke telesne temperature

– Infektivnih oboljenja kože

– Tromboflebitisa i sličnih stanja

– Svežih ožiljaka i nedavne operacije

Masaža je jedan od načina kako možemo da pomognemo da razvije svoje potencijale. Pošto je u prva tri meseca telu sasvim male bebe potrebno pre svega opuštanje, masaža je najdelotvorniji način da se to postigne. U sledećoj fazi, u uzrastu od tri do šest meseci, akcenat je na jačanju pojedinih grupa mišića. A tome, pored aktivnih veži, masaža takođe mnogo doprinosi.

U periodu između šestog meseca i prvog rođendana, beba zauzima nove položaje – sedeći, četvoronožni i stojeći. Sa jedne strane, to omogućava primenu svih tehnika masaže, a sa druge – efekti masaže doprinose učvršćivanju pomenutih položaja.

Bebe podvrgnute masaži, kasnije u životu imaju manje emocionalnih i psiholoških problema. Kao deca su samopouzdanija, samostalnija, sigurnija u sebe, uravnoteženija, a sigurno da i kao odrasle osobe osećaju pozitivne efekte masaže iz detinjstva. Kako masaža ima izrazito terapeutsko dejstvo, njenom pravilnom i redovnom primenom se stimuliše kompletan psihomotorni, emocionalni i mentalni razvoj bebe.

Snežana Milanović, dipl fizioterapeut

SI Baby terapeut, Marte Meo terapeut