Učenje se može definisati kao proces upamćivanja i usvajanja nečeg novog sa ciljem da se to novonaučeno koristi. Znači, svrha učenja je upoznavanje sredine i delovanje na nju, kao i dopuštanje da ona deluje na nas.
Svako dete je jedninstveno na svom rođenju ali njegova genetika ne određuje kako će se razviti, već interakcija sa okruženjem.
Pročitaj višeNakon rođenja najaktivniji delovi mozga su oni koji omogućavaju preživljavanje, zaduženi za disanje, rad srca I reflekse I pod kontrolom su moždanog stable, dok u višim delovima mozga prvo sazreva motoričko, zatim senzorno područje I na kraju asocijativno.
Prvi znaci reagovanja na senzorne signale vide se u nizu refleksa koji podstiču razvoj deteta dok ne dostigne stepen voljne kontrole nad specifičnom funkcijom tokom prve tri I po godine života.
Pročitaj višeIntervencija zasnovana na muzici i pokretu obuhvata namensku terapiju koja za intervenciju koristi odgovor tela na muziku i upotrebu dečijih udaraljki. Kroz pokret deca mogu da osete, oponašaju i izraze muziku na način, i u meri, u kojoj to njima prija. Dete se uz muziku može lakše izraziti i uspostaviti interakciju sa roditeljem ili terapeutom.
Pročitaj višeZašto je moje dete nespretno? Hoda po ravnom, saplete se o svoja stopala i padne. Kad mu bacim loptu ne može da je uhvati ili mu ispada iz ruku. Jako voli sladoled, ali uvek ga ispusti pre nego što pojede, a onda se ljuti. Mislim da nikada neće naučiti da vozi bicikl, pokušavali smo puno puta ali svaki put padne. Stalno nešto povređuje bilo da je kod kuće ili u školi…ovo su česta pitanja i komentari roditelja dece sa dispraksijom. Problemi u koordinaciji utiču na aspekte svakodnevnog života kao što su pranje zuba, oblačenje, priprema hrane, obavljanje kućnih poslova.
Pročitaj višeSenzorna integracija je sposobnost nervnog sistema koja nam omogućava da sve informacije koje dobijamo putem čula upotrebimo na najbolji mogući način za rast, razvoj, učenje i upravljanje sopstvenim ponašanjem.
Uredna obrada senzornih informacija dešava se bez napora i svesnog razmišljanja. Senzorni unos prožima naš svakodnevni život. To je način kako razumemo svet i komuniciramo sa njim, učimo nove veštine, deca se igraju, uče u školi, odrasli rade na poslu, brinemo o sebi.
Propriocepcija, jedan od osam senzornih sistema pomaže nam da imamo svest o tome gde se nalazimo u odnosu na okruženje. Receptori u našim mišićima, tetivama, zglobovima i drugim vezivnim tkivima daju informacije neophodne mozgu za koordinaciju pokreta krupne i fine motorike. Bez proprioceptivnog osećaja ne bi smo znali gde se nalaze različiti delovi našeg tela kada ne gledamo direktno u svaki od njih.
Pročitaj višeDirektan, individualizovan senzorno-integrativan tretman je baziran na pretpostavci da određeno senzorno iskustvo može da vodi ka promenama u ponašanju, što je roditeljima često i najvažnije.
Pročitaj višePoremećaj regulacije kod beba i male dece podrazumeva i poseban obrazac ponašanja i teškoće u povezivanju senzornih, senzomotornih procesiranja. Detetove teškoće su u direktnoj vezi sa njegovom sposobnošću da upravlja smirenošću, stanjem pobuđenosti ili emocionalno pozitivnim stanjem. U osnovi su fiziološki, senzorni, motorni, afektivni ili procesi koji se tiču detetove pažnje, a koji remete detetovo ponašanje.
Pročitaj višeKako bi se maksimalno iskoristile faze razvoja i učenja, okruženje mora da odgovara razvojnim potrebama deteta. U njemu treba da zadovolji prirodnu potrebu za kretanjem i upoznavanje sveta svim svojim čulima. Takvo okruženje Marija Montesori naziva – pripremljeno okruženje.
Pročitaj višeJedna od bioloških potreba deteta od samog rođenja je da stalno uči, ali ne bilo šta već ono što mu je potrebno da nauči da bi se razvijalo. Najvažnije područje učenja sastoji se od toga da informacije koje dobija preko čula iz sopstvenog tela i okruženja, sve bolje prerađuje i povezuje jedne sa drugim.
Pročitaj više