Upravljanje sopstvenim ponašanjem ili samoregulacija je biološka funkcija koja predstavlja sposobnost pojedinaca da održi ili ponovo postigne uravnoteženo ili fiziološko stanje.
Nakon rođenja najaktivniji delovi mozga su oni koji omogućavaju preživljavanje, zaduženi za disanje, rad srca I reflekse I pod kontrolom su moždanog stable, dok u višim delovima mozga prvo sazreva motoričko, zatim senzorno područje I na kraju asocijativno.
Prvi znaci reagovanja na senzorne signale vide se u nizu refleksa koji podstiču razvoj deteta dok ne dostigne stepen voljne kontrole nad specifičnom funkcijom tokom prve tri I po godine života.
Pročitaj višeIntervencija zasnovana na muzici i pokretu obuhvata namensku terapiju koja za intervenciju koristi odgovor tela na muziku i upotrebu dečijih udaraljki. Kroz pokret deca mogu da osete, oponašaju i izraze muziku na način, i u meri, u kojoj to njima prija. Dete se uz muziku može lakše izraziti i uspostaviti interakciju sa roditeljem ili terapeutom.
Pročitaj višeSenzorna integracija je sposobnost nervnog sistema da sve informacije koje dobijamo putem čula upotrebimo na najbolji mogući način za rast, razvoj, učenje i upravljanje sopstvenim ponašanjem. To je neurobiološki proces koji organizuje senzorne osećaje iz sopstvenog tela i okoline i omogućava da se telo efikasno koristi u okruženju.
Pročitaj višeZašto je moje dete nespretno? Hoda po ravnom, saplete se o svoja stopala i padne. Kad mu bacim loptu ne može da je uhvati ili mu ispada iz ruku. Jako voli sladoled, ali uvek ga ispusti pre nego što pojede, a onda se ljuti. Mislim da nikada neće naučiti da vozi bicikl, pokušavali smo puno puta ali svaki put padne. Stalno nešto povređuje bilo da je kod kuće ili u školi…ovo su česta pitanja i komentari roditelja dece sa dispraksijom. Problemi u koordinaciji utiču na aspekte svakodnevnog života kao što su pranje zuba, oblačenje, priprema hrane, obavljanje kućnih poslova.
Pročitaj višeSenzorna integracija je sposobnost nervnog sistema koja nam omogućava da sve informacije koje dobijamo putem čula upotrebimo na najbolji mogući način za rast, razvoj, učenje i upravljanje sopstvenim ponašanjem.
Uredna obrada senzornih informacija dešava se bez napora i svesnog razmišljanja. Senzorni unos prožima naš svakodnevni život. To je način kako razumemo svet i komuniciramo sa njim, učimo nove veštine, deca se igraju, uče u školi, odrasli rade na poslu, brinemo o sebi.
Poremećaj regulacije kod beba i male dece podrazumeva i poseban obrazac ponašanja i teškoće u povezivanju senzornih, senzomotornih procesiranja. Detetove teškoće su u direktnoj vezi sa njegovom sposobnošću da upravlja smirenošću, stanjem pobuđenosti ili emocionalno pozitivnim stanjem. U osnovi su fiziološki, senzorni, motorni, afektivni ili procesi koji se tiču detetove pažnje, a koji remete detetovo ponašanje.
Pročitaj višeDuboki pritisak koji se stvara u telu bebe dok je čvrsto drže u rukama ili umotavanje u ćebence, može da pomogne u smirivanju prestimulisane bebe. Jer bebin plač često govori da su njene granice prekoračene.
Pročitaj višeSve veći broj dece širom sveta ima neki od poremećaja spavanja. Manifestuju se brojnim problemima, pre svega umorom tokom dana i uticajem na njihove grube motoričke sposobnosti. Prevalencija je veća kod dece sa teškoćama u razvoju ali i kod dece tipičnog razvoja koja imaju teškoće senzorne integracije. Istraživanja koja uključuju procenu sna i pronalaženje delotvornih intevencija dovode do poboljšanja kvaliteta života dece i njihovih roditelja.
Pročitaj višeJedna od bioloških potreba deteta od samog rođenja je da stalno uči, ali ne bilo šta već ono što mu je potrebno da nauči da bi se razvijalo. Najvažnije područje učenja sastoji se od toga da informacije koje dobija preko čula iz sopstvenog tela i okruženja, sve bolje prerađuje i povezuje jedne sa drugim.
Pročitaj višeDete plakanjem ukazuje na svoje potrebe, dužnost roditelja je da što pre odgovore i zadovolje njegovu potrebu.
Pročitaj više