Senzorna integracija

Senzorna integracija je proces organizacije senzacija koje mozak prima putem čula vida, sluha, dodira, mirisa, ukusa, ravnoteže, propriocepcije I integriše u svrsishodne aktivnosti.

Pravilno podsticanje razvoja – VEŽBE PENJANJA I SILAŽENJA

Motoričke veštine kojima je ovladalo u prvoj godini uz rastuću radoznalost, u drugoj i trećoj godini postaju složenije.

Pročitaj više

KALENDAR RAZVOJA KRUPNE MOTORIKE – od rođenja do polaska u školu

Redosled javljanja motoričkih aktivnosti je isti kod sve dece ali kada će se određena aktivnost uspostaviti nije i to su individualne razlike koje zavise od mnogobrojnih faktora.

Pročitaj više

PREKOMERNO PLAKANJE

Ako plakanje traje više od 3 sata od 24h, minimum 3 dana nedeljno i traje bar 3 nedelje, smatra se da je prekomerno i da utiče na spavanje, hranjenje i na interakciju majke sa detetom .

Pročitaj više

POBUĐENOST – Uzbuđenje

Stanje pobuđenosti je sposobnost deteta da održava budnost i pravi tranzicije između različitih stanja, pospanosti/spavanja i pune budnosti. Upravljanje svojom pobuđenošću, spremnost da se pokrene na akciju, da se na nešto obrati pažnja, “da pazimo na času”, omogućava detetu da uči. To se formira u detinjstvu, ne može da se nauči u odraslom dobu.

Pročitaj više

PROPRIOCEPTIVNI SISTEM – Čulo pozicije i pokreta

Propriocepcija omogućava razvoj telesne šeme ili fizičkog doživljaja sebe, osnova je razvoja motorne kontrole, obezbeđuje planiranje i tačnost izvođenja pokreta, doprinosi razvoju senzomotorike.

Pročitaj više

VESTIBULARNI SISTEM – Čulo ravnoteže

Vestibularni sistem registruje brzinu, snagu i pravac kružnog kretanja glave, osetljiv je na silu gravitacije (reguliše kretanje suprotno sili zemljine teže) i linearno kretanje (ubrzavanje i usporavanje). Različite vrste kretanja pružaju različite vrste vestibularne stmulacije, a sve su one važne za optimalno funkcionisanje vestibularnog sistema.

Pročitaj više

TAKTILNI SISTEM – Čulo dodira

Koža kao najveći čulni organ neprestano prenosi informacije iz okruženja, senzibiliše telo i razvija sposobnost čulnih doživljaja. Još u stomaku beba procenjuje kvalitet senzacja koje prima putem dodira i u početku ih kvalifikuje kao „prijatne“ i „neprijatne“.

Pročitaj više

POREMEĆAJI SPAVANJA – Terapijski pristup

Spavanja je fiziološki proces i određen biološkim satom i hormonskim reakcijama. Kada je dete previše umorno i pokušava da zaspi, dolazi do hemijske reakcije.

Pročitaj više

SPAVANJE – bazična saznanja iz istraživanja poremećaja spavanja

Aktivno spavanje ima ključnu ulogu u stimulaciji CNS-a čime se podstiče rast i sazrevanje. Količina aktivnog sna, koji ukazuje na sazrevanje CNS-a može da predvidi kasniji mentalni razvoj.

Pročitaj više

POREMEĆAJI SPAVANJA – definicije i opis

Prema dijagnostičkoj klasifikaciji poremećaja kod dece Zero to Three (2000) dijagnoza poremećaja spavanja (500) se treba uzeti u obzir kada je spavanje jedini problem kod bebe ili deteta do tri godine i kada nema poteškoća u senzornoj reaktivnosti ili senzornim procesima.

Pročitaj više