REFLEKSI – Ogledalo razvoja nervnog sistema

Rad sa decom i odraslima koji imaju teškoće u učenju i razvoju pokazao je da svi oni imaju nešto zajedničko a to je da su zahtevi okoline iznad njihovih sposobnosti da se nose sa njima.

Refleksi kao putokazi razvoja

Nakon rođenja najaktivniji delovi mozga su oni koji omogućavaju preživljavanje, zaduženi za disanje, rad srca i reflekse i pod kontrolom su moždanog stable, dok u višim delovima mozga prvo sazreva motorno, zatim senzorno područje i na kraju asocijativno.

Prvi znaci reagovanja na senzorne signale vide se u nizu refleksa koji podstiču razvoj deteta dok ne dostigne stepen voljne kontrole nad specifičnom funkcijom tokom prve tri i po godine života.

Što se dete više kreće, sve bolje kontroliše pokrete, ponavljanjem pokreti postaju određeniji i postojaniji što će na kraju dovesti do stabilnog uspravnog hoda. Jačanje veza unutar mozga i između tela i mozga vodi ka sve boljoj kontroli pokreta. Tako kretanje pomaže mozgu u planiranju dok refleksi omogućavaju detetu prve pokrete. Odsustvo primitivnih refleksa na rođenju Ili njihovo prisustvo nakon što bi trebalo da se integrišu može biti znak da nešto nije u redu u razvoju nervnog sistema. To može da bude signal da će doći do kašnjenja u prelasku na narednu razvojnu fazu i kasnije do pojave izazova u učenju.

Primitivni refleksi u ranom uzrastu podstiču specifične motoričke reakcije na specifične senzorne stimulanse

Svako širenje I savijanje prstiju, posezanje rukom, pokret nogom u mozgu dovodi do započinjanja procesa modifikacije. Razumevanje uloge refleksa u ranom uzrastu i posledica ako se ne integrišu objašnjava zašto je pokret toliko važan za učenje i kako se refleksi mogu koristiti kao smernice razvoja.

Neintegrisani refleksi tokom prvih godina života utiču na posturalne, motoričke i senzorne sposobnosti deteta u kasnijem uzrastu. Istorija ranog razvoja deteta može da se pročitati iz njegovih posturalnih veština u kasnijem periodu.

Intrauterini refleksi se javljaju od pet i po nedelja i neki od njih su prisutni kratko nakon rođenja. Karakteriše ih povlačenje od štetnih nadražaja.

Primitivni refleksi su potpuno zreli kod terminske dece, pomažu detetu pri rođenju i u preživljavanju dok se ne uspostavi veza sa višim centrima. Mozak ih inhibira od šestog do dvanaestog meseca života.

Posturalni refleksi se javljaju nakon rođenja i razvijaju se do tri i po godine. Kada se uspostave trebalo bi da se zadrže tokom čitavog života.

Ono što većina roditelja i nastavnika ne shvata je da dete može da ima zadržane primitivne reflekse i da je to bude razlog njegovih teškoća u emocionalnom razvoju, ponašanju i učenju.

Znaci upozorenja

Roditelji često kažu da njihovo dete ne podnosi glasnu muziku, ima teškoće sa zaspivanjem i spavanjem, izbirljivo je hranjenju, ne želi da samo jede kašikom, ne voli da se puno kreće, nespretno je, sudara se sa drugom decom i većim predmetima, često sedi na podu u W položaju,  uglavnom hoda na prstima iako može da spusti pete na pod, ne želi da nosi tesnu ili novu odeću, ne ume da veže pertle, loš mu je rukopis, ne želi da se druži sa drugom decom, nemirno je na času, klati se na stolici dok piše u klupi,

Jedan ili više zadržanih refleksa mogu da budu uzrok ili da doprinose ovakvim ponašanjima I teškoćama sa kojima se dete I roditelji susreću I teško nalaze rešenje.

Sa primitivnim refleksima se svi rađamo, zahvaljujući njima preživomo prve mesece života ali kako se naš mozak razvija oni bi trebalo da se integrišu u složenije reflekse i voljne, svrsishodne pokrete kako bi omogućili razvojne prekretnice kao što su puzanje, hodanje, razvoj finih hvatova i razvoj govora.

Kada deca krenu u školu očekuje se da mogu mirno da sede u učionici, pravilno drže olovku i pišu slova u redu, bez teškoća pokretima očiju slede tekst u knjizi da mogu da čitaju, jasno vide šta je napisano na tabli i mogu to da prepišu u svesku. Za većinu ovo ne predstavlja problem, ali jedan broj dece može da ima određene teškoće u nekim od ovih oblasti zbog čega moraju da ulažu dodatni fizički i mentalni napor da bi savladali zadatke koji su pred njima.

Intervencija

Ako deca i dalje imaju zadržane primitivne reflekse koji su trebali već da se integrišu biće im potrebne posebne vežbe koje će pomoći procesu integracije kako bi se sprečile posledice u senzornoj obradi i motoričkom razvoju koje bi dovele do izazova u ponašanju i učenju.

Tehnike procene i pristup koje je 1970. postavio Peter Blythe sa svojim kolegama na Institutu za neurofiziološku psihologiju u Chesteru, primenjuju stručnjaci u celom svetu. One omogućavaju prepoznavanje jasnih razvojnih problema, ponovo se  vraćaju na tok fizičkog razvoja dajući mozgu “drugu šansu” da nadoknadi one nedostatke nastale u ranom razvoju koji će narušavati detetovo funkcionisanje kasnije.

Programi rane intervencija kod beba i male dece u Kabineti za senzornu integraciju i ranu intervenciju “Senzorijum”, usmereni na tretiranje “osnovnog uzroka” uključuju PTIPR (personalizovane tretmane integracije primitivnih refleksa), sa koaktivacijom senzornih sistema radi ponovnog povezivanja i stvaranja novih neuronskih veza u mozgu, da bi smo smanjili simptome i optimalizovali funkcionisanje deteta.

Snežana Milanović

diplomirani fizioterapeut

SI pedagog, SI Baby terapeut