Baby handling – pravilno postupanje sa bebom u kontekstu senzorno-bazirane intervencije

Svako dete je jedninstveno na svom rođenju ali njegova genetika ne određuje kako će se razviti, već interakcija sa okruženjem.

Mozak bebe počinje da se razvija još u materici, na rođenju ima sve neurone koje će ikada imati. Narednih nekoliko meseci određuje kako će ovi neuroni formirati veze (sinapse).

Prvih 1000 dana u životu deteta su ključni za rast i razvoj detetovog mozga koji se oblikuje okruženjem u kome je i iskustvima koja stiče.

Savremeni stavovi

Ono što nam skorija istraživanja dečijeg razvoja omogućavaju je da bolje razumemo procese koji se odvijaju iza svakog ponašanja deteta a koji se odvijaju u kontekstu fizičke i socijalne sredine.

Razumevanje indvidualnih razlika među decom može nam pomoći u pronalaženju načina da stvorimo balans između zahteva okruženja i detetovih sposobnosti da prevaziđe te zahteve – balans koji će dovesti do zdravog razvoja i učenja.

Šta je Baby handling?

Baby handlin je postupak pravilnog podizanja, držanja, nošenja, spuštanja, presvlačenja pelena i odeće, hranjenja i igranja sa bebom.

Pravilno postupanje sa bebom podstiče normalan razvoj deteta i sprečava nepovoljan uticaj okruženja.

Odraslima je sve jedno kako će nešto raditi ali detetu nije, pravilnim postupanjem sve vreme šaljemo mozgu deteta informacije o pravilnim položajima i kretanjima.

Baby handling – tehnike

Podizanje

Bebu okrenemo na stranu sa jednom našom rukom ispod trupa i drugom iza ramena, dajemo čvrst oslonac blagim pritiskom, i sačekamo da uključi bočne mišiće vrata, kasnije i trupa.

VAŽNO! Bebu podižemo podjednako preko obe strane.

Spuštanje

Postupak je isti kao kod odizanja samo se odvija u suprotnom pravcu.

Za decu stariju od 6 meseci podizanje i spuštanje se odvija preko boka uz oslonac na ruku i odupiranje o dlan.

Držanje  

U bilo kom položaju da se beba nalazi, na leđima, na strani, na stomaku na svim uzrastima – ruke i noge uvek treba da su ispred tela.

Razlika između „pravilnih“ i „nepravilnih“ položaja je u malim ali jako važnim detaljima. „Slično“ u ovom slučaju ne može nikako da bude „isto“.

VAŽNO!!! Podjednako držimo bebu na jednoj i drugoj strani!

Spavanje

Dok je beba sasvim mala nastojimo da bude u položaju koji je najsličniji onom koji je zauzimala u stomaku u obliku slova„C“ – fetus položaj gde vodimo računa da glava nije zabačena u nazad

Dojenje

Tokom hranjenja, sisanja ili korišćenja flašice beba zauzima blago savijeni položaj s tim da su joj uvek obe ruke napred ispred tela, dok sisa ruka bliže majci je ispod dojke.

Položaj za podrigivanje

Isti je kao kada bebu nosimo na ramenu, obe ruke su preko našeg ramena, noge su blago savijene a naša ruka je ispod karlice dok je druga na bebinim leđIma i možemo lagano njom ritmično da lupkamo.

VAŽNO!!! Koristimo obe strane!

Menjanje pelena

Nikada ne hvatamo bebina stopala i ne odižemo karlicu od podloge tokom menjanja pelena, brisanja i mazanja bebe. U prva tri meseca beba još uvek nije stabilna u položaju na leđima, do 7 mes sama ne odiže karlicu i za vestibularno preosetljive bebe odvajanje karlice od podloge bi bio jak senzorni stimulans.

Nakon odlepljivanja pelene bebu okrenemo na stranu i dok držimo jednu nogu sklanjamo prljavu pelenu, brišemo bebu, zatim je okrećemo na drugu stranu i ponovimo isti postupak. Dok je na leđima pridržavanjem jedne noge brišemo i mažemo napred, isto sa drugom nogom.

VAŽNO!!! Bebu okrećemo podjednako preko obe strane!

Baby handling kod neurorizične dece

Naučno je dokazano da je najveća plastičnost mozga 2-3 mes pre i 6-8 mes nakon rođenja.

Dokazano je da ako želimo nešto da promenimo u ponašanju a to zavisi od funkcionisanja nervnog sistema, onda nje dovoljno da radimo nešto jednom nedeljno, za neke stvari čak ni jednom dnevno, a Baby handling se primenjuje tokom svih 24h u svakodnevnim rutinama.

Kod dece sa neurorizikom Baby handling je sastavni deo terapije.

Baby handling kod prematurusa

Svi postupci se sprovode veoma sporo zbog nezrelosti bebe.

Posebno vodimo računa o taktilnom sistemu, prevremeno rođene bebe su preosetljive na dodir zbog nezrelosti taktilnog sistema.

Baby handlin kod dece sa posebnim potrebama

Uvek u dogovoru sa ostalim stručnjacima koji su uključeni u tretman dece sa posebnim potrebama.

Senzomotorni razvoj

Kada razmišljamo o senzacijama uglavnom mislimo na ono što dolazi spolja, senzacije koje dolaze iz našeg tela primamo preko vestibularnog, taktilnog, prorioceptivnog i interoceptivnog sistema

Taktilni sitem – granica između našeg tela i okruženja – doprinosi razvoju povezivanja između dece i njihovih roditelja. Dodir obezbeđuje osnovu za pozitivnu emocionalnu atmosferu.

Preko proprioceptivnog sistema dobijamo informacije o pokretu ili poziciji tela u prostoru. Proriocepcija doprinosi razvoju telesne šeme, glavna je karika u razvoju motorne kontrole.

Vestibularni sistem doprinosi osećaju ravnoteže, reaguje na kretanje tela u prostoru.

Senzorna integracija uključuje organizovanje senzacija iz našeg tela i okruženja u cilju adaptacije.

Fizičko okruženje

Fizčka sigurnost je preduslov za senzorno i motorno istraživanje koje je neophodno za rani motorički i kognitivni razvoj

Kvalitetno osvetljenje – kombinacija prirodnog i veštačkog svetla u prostoru.

Kvalitet toplote i ventilacije (hladna soba može da poveća detetov nivo pobuđenosti i kretanja, dok ograničava pažnju i aktivnost učenja.

Stepen stimulacije za kretanje – ograničiti nered, distrakciju i buku. Delovi sobe treba da budu dobro definisani prema funkciji kako bi se napravio osećaj reda.

Ohrabriti punu upotrebu dostupnog prostora. Obezbediti igračke i materijale za igru.

Snežana Milanović, diplomirani fizioterapeut

SI Baby terapeut, Marte Meo terapeut