PREKOMERNO PLAKANJE

Ako plakanje traje više od 3 sata od 24h, minimum 3 dana nedeljno i traje bar 3 nedelje, smatra se da je prekomerno i da utiče na spavanje, hranjenje i na interakciju majke sa detetom .

Koliko zdrave dece prekomerno plače? U Danskoj 8%, u Nemačkoj i Velikoj Britaniji 29%, da li kulturološki faktori utiču na doživljaj roditelja? Na našim prostorima nije vršeno istraživanje ali kada bi pitali roditelje većina bi verovatno rekla da njihova beba puno plače, naročito u ranom uzrastu.

Kod 80% starijih beba problemi su počeli prekomernim plakanjem u prvim mesecima kada je najčešće uzrok nezrela organizacija sna i budnosti. U velikom broju slučajeva kod istog deteta su primećene različite slike poremećaja ili jedna nakon druge ili istovremeno (v. Hofacker i sar, 1996).

Kod svih vrsta poremećaja radi se o ekstremnim oblicima inače normalnih oblika ponašanja koji su posledica nedovoljnog obostranog usklađivanja dečijih predispozicija i roditeljskih očekivanja. Ogledaju se u smetnjama ponašanja deteta i otežanom interakcijom između roditelja i deteta (Largo, 1995).

Potrebno je proceniti u kojoj meri su jedno ili više regulacijskih područja pogođena, što ih je više to će ranije nastati regulacijski poremećaj zajedno sa poremećajem odnosa majka-dete. Posebno treba obratiti pažnju na anksioznost, osećaj manje vrednosti, depresiju majke.

Kada plakanje postaje prekomerno?

Prema smernicama Nemačkog društva za dečiju psihijatriju i psihoterapiju (v. Hofacker, 2000) glavni simptomi prekomernog plakanja u prvoj polovini prve godine života su akutno, intezivno, neutešno plakanje i epizode nemira bez prepoznatljivog uzroka, često javljanje u večernjim satima i eventualno otečen abdomen, jarko crvena koža i hipertonija mišića (ono što se najčešće naziva „jaki grčevi“).

Prekomerni plač bez prepoznatljivog uzroka kod inače zdrave bebe („grčevi“) započinje oko druge nedelje. Do šeste nedelje se povećava intezitet i učestalost plakanja, a oko trećeg meseca dolazi do znatnog smanjenja. Povremeno je plač prisutan i do šestog meseca života. Sklonost plaču i uznemirenosti je vremenski vezana za fazu fiziološkog procesa sazrevanja i prilagođavanja koje se može odraziti i kao nezrelost regulacije spavanja i budnosti.

Definicija plača kao prekomernog zasniva se pre svega na roditeljskom doživljaju prevelikog opterećenja. Često se uzima u obzir i dodatni kriterijum tzv. Trostruko Wesselovo pravilo da prosečni detetov plač i uznemirenost treba da traje više od:

–              3 sata dnevno

–              3 dana u nedelji

–              Više od 3 nedelje u kontinuitetu

Epizode plakanja i uznemirenosti su po pravilu bezopasne u okviru prvih 3-6 meseci života i najčešće nakon 6 meseci spontano nestanu.

Razlikovanje stepena težine može se zasnivati na prosečnom trajanju epizoda plakanja i uznemirenosti tokom 24h poštujući Wesselov kriterijum, na trajanju poremećaja (više od 3 meseca) kao i na javljanju poremećaja koji su povezani u interakcijskim i regulacijskim područjima (jednostavni/izolovani ili generaizovani regulacijski poremećaji , uz poremećaj spavanja i/ili hranjenja.

Snežana Milanović, dipl fizioterapeut

SI Baby terapeut, Marte Meo terapeut