Senzorijum

KABINET ZA SENZORNU INTEGRACIJU I RANU INTERVENCIJU

Senzorna soba, procena senzorne integracije prema AYRES^® u pedagogiji, Marte Meo^® terapija, IAIM^® program za masažu beba, MISP^® program za masažu dece, Baby Handling radionice za trudnice i buduće roditelje, individualni i grupni programi, fitnes za mame i bebe, praćenje senzomotornog razvoja, individualni i grupni programi za decu i roditelje, edukacije stručnjaka

Osnivanje Senzorijuma, kabineta za senzornu integraciju i ranu intervenciju, ima za cilj primenu preventivno-edukativnih i korektivnih programa pružanjem podrške deci ranog uzrasta (od rođenja do 3 ipo god.) i njihovim roditeljima kroz individualne i grupne programe. Ukoliko se uoče razvojni problemi, zastoj, kašenjenje ili poremećaj u razvoju, rana intervencija je neodložna.

SENZORNA INTEGRACIJA

Senzorna integracija je sposobnost nervnog sistema da sve informacije koje dobijamo putem čula upotrebimo na najbolji mogući način za rast, razvoj, učenje i upravljanje sopstvenim ponašanjem.

Uredna senzorna integracija

Uredna obrada senzornih informacija dešava se bez napora i svesnog razmišljanja i mnogi od nas i ne znaju da ona postoji. Zato roditelji ponašanje svoje dece, ukoliko je prihvatljivo, uzimaju zdravo za gotovo i ne bave se pitanjima koje stvari direktno utiču na njihov rast, razvoj, učenje i ponašanje. Senzorna integracija pogađa sve aspekte svakodnevnog života i deluje na celokupan razvoj: senzo-motorni, saznajni, govorno-jezički, mentalni, psihički, socio-emocionalni itd.

Poremećaj senzorne integracije

Poremećaj senzorne integracije se dešava kada mozak deteta informacije koje prima preko svojih čula u svakodnevnim situacijama ne obrađuje na pravi način, već ih doživljava kao veliki stres. Npr. dete neće da sedi dok jede, nemirno spava, površno pazi, impulsivno je, često i lako razdražljivo, burno reaguje, ili je nasuprot tome previše mirno, izbegava kretanje, kontakt očima, ne voli da bude prljavo, ne voli da se šiša, umiva, češlja, odbija dečije sedište, često pada i spotiče se, teško i nerado uči nove veštine itd.

Više

Senzorna integracija je termin za proces kojim nervni sistem obrađuje informacije koje putem čula (čulo vida, sluha, dodira, mirisa, ukusa, ravnoteže i propriocepcije) u velikom broju pristižu u naš mozak svakog trenutka. Ova neurobiološka aktivnost omogućava mozgu da organizuje i integriše sve čulne informacije (stimuluse) te ih tako integrisane koristi za kretanje, učenje i ponašanje. Integracija svih čula je neophodna da bi se ostvarila funkcionalna reakcija našeg organizma.

RANA INTERVENCIJA

Potencijal za razvoj mozga je najveći u prvim godinama života. Stoga su za decu sa razvojim teškoćama, kašnjenjem i invaliditetom, programi rane intervencije od suštinske važnosti za optimalan razvoj.

Rana intervencija uključuje programe podrške roditeljima, koje sprovode stručnjaci različitih profila (fizioterapeut, defektolog somatoped i defektolog oligofrenolog, logoped, psiholog...), a namenjeni su deci sa kašnjenjem ili odstupanjem u razvoju, invaliditetom, atipičnim socijalnim i emocionalnim ponašanjim, kao i deci koja su pod rizikom da imaju teskoće u savladavanju akademskih veština (čitanje, pisanje, računanje) kada krenu u školu. Kroz programe rane intervencije tim licenciranih stručnjaka za senzornu integraciju prati rast i sve oblasti razvoja dece od rodjenja do polaska u školu.

RESPONZIVNO RODITELJSTVO

Ne moramo da budemo sjajni roditelji da bi smo dobro odgojili svoju decu – dovoljno je da smo responzivni.

Interakcija

Komunikacijske sposobnosti roditelja – osećajna uzajamna komunikacija kod deteta razvija osećaj sigurnosti. Od rođenja dete zahteva saradničku komunikaciju kako bi napredovalo. Kada se beba nasmeši i proizvodi nežne zvuke, brižni roditelj reaguje tako da se nasmeši detetu i oponaša neke od zvukova, a zatim zastane i čeka da dete ponovo odgovori.

Bebe od samog rođenja reaguju na svoju okolinu i stupaju u interakciju sa njom. Da bi odrasle privuklo reagovanje deteta, neophodno je da poznaju različita stanja svesti novorođenčeta.

Posao roditelja je da nauče kako da snize sopstveni input da ne bi ugrozili finu ravnotežu kod bebe i kako da usaglase sopstveno ponašanje sa specifičnim individualnim pragovima osetljivosti svoje bebe. Ovo je PRVI KORAK u učenju načina na koji treba negovati bebu.

Svako dete se rađa sa kapacitetima određenog oblika socijalnog ponašanja kojim traži brigu od majke i zauzvrat dobija negu i zaštitu, a tako i model ponašanja sa drugim ljudima. Interakcijom ova dva sistema, detetovog koji poziva i majčinog koji odgovara razvija se attachment – afektivna vezanost. Majka omogućuje omotač za interaktivna ponašanja, a otac osnovu iz koje se može javiti igra.

Samoregulacija

Detetova prava poruka nije uvek očigledna i roditelj mora da „dekodira“ poruku da bi je razumeo

Važno je zapamtiti sledeće: čak i ako ne možete odmah pronaći smisao u dečijim porukama, oni samo pokušavaju da zadovolje svoje potrebe na najbolji mogući način u tom trenutku.

Kao što roditelji utiču na dete tako i dete utiče na roditelje, odnosno povratno reaguju na karakteristike i ponašanje koje dete ispoljava.

Ponašanja deteta uključuju signale koji imaju dve funkcije:

Da dovedu majku u blizinu deteta (plač, osmeh, dozivanje)
Da dovedu dete u blizinu majke (sisanje, privijanje, praćenje)

Bebe su od samog rođenja veoma različite što se vidi kada posmatramo njihove reakcije na različite senzorne nadražaje (na zvuk, lica roditelja, dodire, ljuljanje).

Neka deca istražuju vlastito okruženje i samostalno savladavaju izazove sa lakoćom. Druga deca uče da izgradjuju sopstvene kapacitete uz pomoć drugih i na taj način doživljavaju neohodno uživanje u uspehu uz istovremeno upravljanje/prevazilaženje frustracija(ma) koje su takodje neophodne za proces učenja.
Ipak, neka deca zahtevaju dosta asistencije kako bi bila u mogućnosti da prevaziđu teškoće senzornog procesiranja kako bi dostigla nivo samoregulacije koji je neophodan za kvalitetnu interakciju sa spoljašnjom sredinom (svetom oko njih).

Nakon trudnoće i porođaja sledeći faktor koji će uticati na razvoj deteta je njegovo okruženje. Prva interakcija sa okruženjem je interakcija sa roditeljima. Detetova "prava" poruka nije uvek očigledna i roditelj mora da "dekodira" poruku da bi je razumeo. Responzivnost roditelja za signale koje dete šalje je ključna za detetov dalji razvoj.
Sva istraživanja pokazuju da roditelji danas imaju povećanu potrebu za informacijama u svim periodima detetovog razvoja, naročito ako imaju dete koje je rođeno sa rizikom (prematurus) ili sa određenim teškoćama.

IAIM MASAŽA BEBA

IAIM (International Association of Infant Massage) je program obuke roditelja za masažu beba koji se na isti način sprovodi u preko 70 zemalja u svetu, više od 35 godina.

Cilj programa je pružanje podrške roditeljima kako bi se što bolje povezali i upoznali sa svojom bebom, uz pomoć blagotvornog dodira. Ovaj program u našem kabinetu sprovode sertifikovni instruktori (CIMI) koji uče roditelje kako da čitaju signale koje im njihove bebe šalju. Na ovaj način se uspostavlja bliska veza između roditelja i beba čime se jača poverenje, empatija, samopouzdanje, osećaj pripadnosti. IAIM obuka ima mnogobrojne dobrobiti kako za bebu tako i za roditelje. Nakon obuke bebe su opuštenije, manje plaču, imaju manje problema kada im rastu zubi ili ako imaju grčeve. Roditelj između ostalog postaje sigurniji u svojoj roditeljskoj ulozi.

MONTESORI PROGRAM

Montesori okruženje kao koregulator dece sa PSO (poremećaj senzorne obrade)

PSO – poremećaj senzorne obrade

Jedna od bioloških potreba deteta od samog rođenja je da stalno uči, ali ne bilo šta već ono što mu je potrebno da nauči da bi se razvijalo. Najvažnije područje učenja sastoji se od toga da informacije koje dobija preko čula iz sopstvenog tela i okruženja, sve bolje prerađuje i povezuje jedne sa drugim. Pored genetskih predispozicija u pozadini su nevidljivi procesi koji se odvijaju i utiču na ponašanje deteta kada treba da savlada zahteve okruženja. Dete mora da ume da se nosi sa izazovima koje čine odrasli, deca, različiti stimulansi koji dolaze u vidu dodira, zvukova, mirisa, ukusa, raznih oblika kretanja.

Skorija istraživanja dečijeg razvoja omogućavaju nam da bolje razumemo procese koji se odvijaju u pozadini ponašanja svakog deteta a koji se tiču fizičke i socijalne sredine koja ih okružuje. Saznanja o načinima na koje ljudska bića prepoznaju senzacije i organizuju senzorne informacije kako bi prevazišli svakodnevne izazove su nas dovela do razumevanja senzorne integracije i njenog uticaja na individualne razlike kod beba, male dece, tinejdžera i odraslih.

Više

Pripremljeno okruženje – Montesori okruženje

Kako bi se maksimalno iskoristile faze razvoja i učenja, okruženje mora da odgovara razvojnim potrebama deteta. U njemu treba da zadovolji prirodnu potrebu za kretanjem i upoznavanje sveta svim svojim čulima. Takvo okruženje Marija Montesori naziva – pripremljeno okruženje. U njemu se nalaze materijali primereni unutrašnjim potrebama deteta, koji ga privlače i motivišu da ih koristi. Pripremljeno okruženje ima ključnu ulogu u razvoju deteta jer ispunjava njegove trenutne potrebe i omogućava da se razvija.

Osnovno načelo rada je omogućavanje da svako dete slobodno izabere ono čime će se baviti. Pribor u sebi sadrži kontrolu greške što znači da dete bez direktnog mešanja odraslog i kritike, uči samostalno, a njegova koncentracija pri tom nije narušena. Montesori materijali su organizovani tako da vode od jednostavnijih ka složenijim vežbama, od korišćenja konkretnog pribora prema apstraktnijim, od ovladavanja veštinama ka znanju.

Više